Грађани Српске све чешће траже архитекте

Анита Јанковић Речевић
Грађани Српске све чешће траже архитекте

БАЊАЛУКА - Грађани Републике Српске приликом уређења животног простора све чешће посежу засавјетима стручњака који ће њихову некретнину претворити у модеран и практичан дом, али и уштедјетивријеме и новац јер ангажман архитекте елиминише све могуће грешке приликом дизајнирања ентеријера.

Добру унутрашњу архитектуру простора карактерише специфичан спој естетике и функционалности, што је тешко постићи без помоћи архитекте и дизајнера ентеријера, а то препознаје све више грађана усљед чега домаћим стручњацима клијената не мањка.

Власница пројектног бироа “архи.текстура” из Бањалуке Јелена Каран за “Глас” тврди да се све више људи опредјељује за дизајн ентеријера, те да то није случај само код луксузних некретнина.

- За услугама архитекте грађани посежу и приликом санације старих станова, али и код куповине нових, у објектима у изградњи. Пожељно је ангажовати архитекту већ приликом самог избора некретнине како би избјегли све могуће грешке у простору будући да се често сусрећемо са организацијом стана која није идеална - рекла је Каранова која је по струци инжењер архитектуре и мастер животног простора.

Она је истакла да биро на чијем је челу акценат ставља на луксузна опремања ентеријера, али да им нису страни ни пројекти у којима станове опремају у комбинацији намјештаја по мјери и индустријских комада, креирајући симпатична и паметна рјешења. Каранова каже да, осим што све наоко мора изгледати лијепо, важно је и да буде перфектно спаковано са свим функцијама које су потребне човјеку.

- Све чешће радимо и станове који су намијењени за изнајмљивање. Људи су примијетили да је гостима све важнији аспект естетике, који сам усавршавала кроз посао. Водила сам пројектни биро у Милану до појаве вируса корона - нагласила је Каранова која је била и званични архитекта за највећу групацију хотела у Италији.

Уз помоћ архитекте, тврди, могуће је и уштедјети новац када је то клијентима циљ јер су стручњаци ту да заобиђу грешке.

- Архитекта ангажује мајсторе који не раде како им је лакше, него како треба. Неће се десити куповина угаоне или неког другог комада намјештаја са погрешним мјерама, а захваљујући архитектама могу се добити и добри попусти на намјештај. Такође, далеко боље познајемо јефтине алтернативе када су материјали у питању - навела је Каранова.

Додала је да је у архитектонском студију могуће добити различите услуге, почевши од израде плана до потпуног опремања простора, наводећи да 99 одсто клијената бира комплетан пакет.

- Грађани који желе помоћ архитекте важно је да се што прије јаве, већ при избору некретнине. Израда пројекта траје око 40 дана, а за саму реализацију треба од два до четири мјесеца додатно - нагласила је Каранова. Бијељина је послије Бањалуке град у којем се највише гради,па и тамошње архитекте имају пуне руке посла.

Власник бијељинског “Студија Остојић” Немања Остојић каже да, процентуално гледајући, у једној новоизграђеној згради око десет одсто власника станова затражи помоћ архитекте.

- Клијенти обично желе да надгледамо и бирамо све, почевши до зидања зграде, преправке зидова, постављања инсталација, до завршних радова као што су ригипс, плочице, паркет, избор и набавка намјештаја. Ангажују нас углавном имућнији грађани који захтијевају нешто већи луксуз - рекао је Остојић и додао да израду пројекта за стан од око 50 квадрата у просјеку наплаћују око 40 КМ по квадрату.

МАЛИ СТАНОВИ

Јелена Каран каже да су мали простори за архитекте захтјевнији и изазовнији пројекти.

- Већина људи има сличне потребе у простору које је теже уклопити у мањим становима, чији власници врло често контактирају с нама. Како бисмо све спаковали у мали број квадрата, правимо разна мултифункционална рјешења тако што, на примјер, заобиђемо простор саме трпезарије, а дио за обједовање интегришемо у склопу кухиње. Убацујемо већу количину огледала, отварамо визуре, концентришемо се на прозоре, освјетљење, биљке, а све с циљем да мањи простор визуелно учинимо већим - рекла је Каранова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана