Градишчанин Илија Милаковић драгоцјену баштину поклонио родној груди
БАЊАЛУКА - Иако је животни вијек провео далеко од родне груде Илија Милаковић своје Кочићево надомак Градишке никада није заборавио. Помогао је кад год је стигао, а тим путем наставља и у деветој деценији донацијом књига библиотеци и грамофонских плоча музичкој школи у том граду.
Илија, који је недавно угасио 80 свјећица на рођенданској торти, још као петнаестогодишњак напустио је огњиште у потрази за бољим животом.
Прво је, прича он, отишао у Опатију, а касније и у Минхен гдје је провео радни вијек. Чим се пензионисао вратио се тамо гдје су му срце и душа увијек били, у Лијевче. Живот на селу је тежак, поготово кад се живи сам, па се преселио у Бањалуку, али често посјећује Кочићево.
Пријатељи су му за 80. рођендан приредили изненађење тако да га је у селу дочекала посебна торта.
- Тамо нема пуно људи мојих година, али ми је увијек пријатно. Родио сам се у кући брвнари која у мени буди посебан осјећај и емоцију - истиче Милаковић.
С обзиром да се није остварио у улози родитеља, сада је одлучио да стан замијени собом у старачком дому, што му како каже, неће тешко пасти.
- Планирам у дом за старија лица, селим се већ од 1. маја, продао сам стан који сам имао. Коректни су и услови у дому тако да се већ полако пакујем - рекао је Милаковић.
Одувијек се поносио својим крајем па је и настојао да у њему остави и свој траг. Тако се одлучио да учествује и у изградњи цркве Светог Петра и Павла у Кочићеву.
- Идеја о изградњи цркве родила се прије четири године. Сада трају завршни радови, а највјероватније да ће освештање бити на празник Масла, недјељу након Петровдана. Звона су дар моје фамилије, али то није важно, важно је да имамо свети храм и оставимо покољењима која долазе - прича Милаковић за “Глас”. Иако је веома везан за завичај, каже да се није покајао јер је отишао у Њемачку. И тамо је Српска православна црква, као и фолклорна друштва збирно мјесто људи који су отишли трбухом за крухом, а који на тај начин од заборава чувају нашу традицију и културу.
Милаковићу који потиче из занатлијске породице књига је цијели живот била најбољи друг па је тако сакупио вриједну збирку, коју је одлучио подијелити са суграђанима.
- Градишкој библиотеци поклонио сам, између осталог, чувену енциклопедију Брокхаус уз атлас. Она је на њемачком, као и друге бројне књиге. На адресу музичке школе иду грамофонске плоче, већином класика, а између осталих и комплетан Вагнер - додаје Милаковић.
Имао је част да упозна многе свјетске јавне личности, међу којима и прослављени тениски тренер Никола Пилић, те књижевник Петер Хандке.
- На једном дружењу у Минхену Хандке ми је дао своја дјела која такође поклањам, иако сам већину раније подијелио - евоцира успомене Милаковић, који је и у тешким ратним временима слао помоћ.
Вјерни читалац “Гласа”
Илија Милаковић каже да је већ деценијама вјерни читалац “Гласа”.
- На тај начин могао сам да сазнам све најважније догађаје из мог краја. Раније је било другачије, није било појма о медијима који су данас заступљени, новине су биле главни извор информисања - рекао је Милаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
