Голић: Три милијарде КМ штете од елементарних непогода
БОН - Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је да су Српску и Федерацију БиХ /ФБиХ/ од 1999. до 2018. године погодиле 23 елементарне непогоде – суше, поплаве, пожари – што је посљедица климатских промјена и ентитете је коштало више од три милијарде КМ.
Голићева је истакла да су климатске промјене глобално питање, те да БиХ има такав географски положај да сноси посљедице климатских пројена, с обзиром на то да њена индустрија није могла бити велики загађивач као што су високотехнолошки развијене земље.
Она је додала да је гасификација одговор на многа питања о загађењу и порасту температуре, те да Српска има водне ресурсе за изгрдњу хидроенергетских потенцијала, да интензивно ради на изградњи вјетропаркова и соларних колекторх да би из обновљивих извора црпила енергију.
Голићева, која у Бону учествује на министарском дијелу УН конференције о климатским промјенама као контакт особа за спровођење Оквирне конвенције УН климатске промјене за БиХ, каже да учесници конференције имају сличне или исте проблеме као и БиХ - кориштење фосилних горива у индустрији и домаћинствима, као и прекомјерно кориштење аутомобила чији издувни гасови, између осталог, доводе до глобалног загријавања и загађења ваздуха.
"Захваљујући нашем активизму и усвајању докумената које од нас конвенција тражи, обратили смо се Зеленом климатском фонду и БиХ је добила 17,3 милиона долара за енергетску ефикасност која је врло битна у смањењу емисија штетних гасова и мањем кориштењу енергије у зимском и љетном периоду", рекла је Голићева за Телевизију српске дијаспоре.
Она је додала да је БиХ аплицирала и за пројекат који се односи на адаптацију на климатске промјене у области пољопривреде, за шта би БиХ до краја године могла добити 14,4 милиона долара.
Голићева је истакла да термоенергетске објете настоје реконструисати на начин да мање загађују, те подсјетила на велики ремонт у Термоелектрани Угљевик која је уградила велико постројење за одсумпоравање.
"То је једини термоенергетски објекат у БиХ који се прилагодио условима које ЕУ тражи. Термоелектрана Гацко треба да се ради генерални ремонт", рекла је Голићева.
Она је навела да постоје локалне заједнице у којима загађење прелази дозвољене границе, али да се у Српској стало са повећањем загађења из постројења која су највећи загађивачи.
Голићева је напоменула да се ради и на енергетској ефикасности која подразумјева термичку изолацију објеката, промјена кровишта, машинске фазе гријања уз обавезу да сее пређе са фосилних горива на обновљиве изворе енергије.
"Од њемачке Владе су Република Српска и ФБиХ добиле по 10 милиона евра на име енергетске ефикасности, а захтјев је био да се искључиво употреби у образовним установама. Краљевина Шведска нам је донирала израду свеобухватне стратегије заштите животне средине и дали су БиХ два милиона евра за израду стартешких докумената у ентитеима. Без таквог документа не можемо отворити врата многих фондова", нагласила је Голићева.
Она је навела и да је БиХ од Глобалног фонда за заштиту животне средине обезбиједила 3,6 милиона КМ бесповратних средстава за јачање природних ресурса – националних паркова и заштићених подручја.
Осврнувши се на проблем Трговске горе, гдје Хрватска планира да направи одлагалиште радиоактивног отпада, Голићева је рекла да овај проблем треба подићи на међународни ниво и да као ресорни министар о овом упознаје сваког амбасадора са којим разговара.
"Власти Хрватске се не понашају коректно, ни добросусједски, самим тим што на том локалитету у 13 општина живи више од 250.000 становништва. Да ли мислите да ће од тог становништва, које се углавном бави пољопривредом, органском производњом, пчеларством, неко куповати производе јер одмах преко ријеке Уне треба да се прави складиште међународног отпада?", упитала је Голићева.
Она је додала да је Српска у буџету издвојила милион КМ за трошкове експертског правног тима, те да ће правном борбом настојати да ријеши овај проблем.
Голићева је у Бону, на маргинама Конференције, имала низ састанака са представницима фондова који финансирају пројекте у области заштите животне средине и климатских промјена.
Конференција представља припремни састанак за 27. међународну конференцију о климатским промјенама која ће бити одржана у новембру 2022. године у Египту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
