Глава у торби за хљеб са седам кора
БАЊАЛУКА - Шумарство и грађевинарство и даље су на врху листе најопаснијих дјелатности у Републици Српској што потврђује податак да је највише погинулих и тешко повријеђених радника хљеб зарађивало у тим секторима.
Посљедњи у низу немилих догађаја који је узнемирио јавност догодио се прије два дана у Бањалуци када је радник из Лакташа погинуо приликом пада с крова стамбене зграде у изградњи. У бањалучкој Полицијској управи навели су да је радник пао у сриједу са висине од 17 метара те да је од задобијених повреда преминуо у возилу Хитне помоћи.
Из Окружног јавног тужилаштва Бањалука саопштено је да је тужилац наложио вјештачење ради утврђивања околности овог догађаја, те да је наложена и обдукција тијела настрадалог.
Ова несрећа, нажалост није једина на радном мјесту у овој години. Према подацима Инспектората РС у области инспекцијског надзора догодило се 12 тежих повреда на раду, од чега двије у грађевинарству, три у хемијској индустрији, двије у шумарству и дрвној индустрији и пет у осталим дјелатностима.
Према подацима Инспектората, у прошлој години живот на радном мјесту изгубило је осам радника, од чега један у електропривреди, два у грађевинарству и четири у шумарству и дрвној индустрији, те један у сектору рударства. У истом периоду догодиле су се и 72 теже повреда на раду, највише у шумарству и дрвној индустрији, осталим дјелатностима и грађевинарству.
Годину раније, наводе у Инспекторату, на радном мјесту погинуло је 11 радника, и то по један у електропривреди, текстилној индустрији и шумарству и дрвној индустрији, два у осталим дјелатностима, четири у грађевинарству и два у рударству. У 2019. години догодило се и 90 тежих повреда на раду.
Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић рекла је за “Глас Српске” да је поразно да људи гину на радним мјестима.
- Сви смо ми свјесни да се несреће дешавају, али је питање да ли су све мјере заштите предузете и како долази до тих несрећа. С једне стране, често се не поштује одредбе Закона о заштити на раду, објекат није адекватно обезбијеђен и за те ствари кривицу искључиво сноси послодавац, те контролни надзорни органи који су дужни да прегледају грађевине - рекла је Врабичићева.
Додала је да је понекад сигурно и одговорност на радницима који и када имају обезбијеђена заштитна одјела или шљем, не желе да их носе.
- Међутим, нема тог шљема који би сачувао радника при паду са висине од 17 метара. У том случају објекат очигледно није био адекватно заштићен - рекла је Врабичићева.
Пропусти
У Инспекторату РС навели су да да је у области заштите на раду републичка инспекција рада у 2020. години извршила 1.421 контролу, од чега је 564 било са утврђеним пропустима.
- У циљу отклањања неправилности изречена је 451 управна мјера, док су због почињених прекршаја изречене казне у вриједности од 179.950 КМ, а надлежним судовима поднесено је 13 прекршајних пријава - навели су у Инспекторату РС.
Додали су да су контроле показале да се најчешће неправилности односе на пропусте у организацији и спровођењу мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљавање радника за безбједан рад, редовно испитивање опреме и средстава рада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
