Фонд солидарности настоји да допре до свих грађана

Анита Јанковић Речевић
Фонд солидарности настоји да допре до свих грађана

БАЊАЛУКА - Бројне породице којима због тешке дијагнозе њихових малишана затреба финансијска помоћ за лијечење у иностранству и даље неријетко посежу за хуманитарним акцијама, јер не знају за системску подршку коју пружа Фонд солидарности “Душа дјеце”, а како не би губили вријеме и да би знали на чија би врата прво требало да покуцају план је снажнија промоција установе уз помоћ болница и локалних заједница.

Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству “Душа дјеце”, који већ пуних шест година руши све препреке за спас малишана, на рачуну тренутно има више од 20 милиона марака. Новац је намијењен за дијагностику и лијечење дјеце у иностранству онда када то није могуће у здравственим установама у Српској нити у другим здравственим установама са којима Фонд здравственог осигурања РС има потписан уговор, али је, прича директорица Фонда солидарности Јасминка Вучковић, за многе грађане то и даље непознаница.

Честа пракса је, наводи она, да Фонд солидарности сам контактира породице обољелих малишана након што из медија сазнају да им треба помоћ или да је покренута хуманитарна акција за лијечење.

- Чим видимо прилог, чланак или апел за помоћ у медијима и на друштвеним мрежама аутоматски провјеравамо да ли је дијете наш осигураник и држављанин, долазимо до броја породице, контактирамо их и помажемо у процедури лијечења. Сада правимо план активности како би што више људи чуло за нас. Сконцентрисаћемо се на презентације у болницама широм Српске, а циљ је и интензивнија сарадња са локалним заједницама путем домова здравља, служби породичне медицине, педијатријских амбуланти, али и самих управа општина и градова. На примјер, и локалне радио-станице нам могу помоћи емитовањем информација у најслушанијим емисијама - рекла је Вучковићева.

Додала је да је изузетно тешко допријети до комплетног становништва, јер то не зависи само од Фонда, већ и од спремности грађана да се информишу.

- Имамо одличну сарадњу и са Савезом за ријетке болести, заједно смо упознавали заједницу о нашем раду, организовали презентацију у фочанској болници за љекаре из околних домова здравља - навела је она.

Вучковићева ипак истиче да је организовање хуманитарних акција понекад неизбјежно за породице. 

- Лијечење у иностранству је веома скупо и Фонд га покрива у цијелости, као и трошкове смјештаја и транспорта, али врло често породице у иностранству морају остати мјесецима што подразумијева трошкове живота попут хране, превоза од болнице до стана и слично. Због тога су људи понекад приморани да организују акције, а ми само тражимо да нагласе да им новац треба за трошкове живота, а не за лијечење - казала је Вучковићева.

Родитељи обољелих малишана прибјегавају прикупљању новца кроз акције и када желе премјестити дијете у здравствену установу, за шта немају препоруку надлежних љекара.

- Фонд мора испоштовати процедуру, односно добити препоруку љекара који лијечи дијете као и конзилијарно мишљење установе у коју је дијете смјештено. Када они дају препоруку за другу здравствену установу тада и дјелујемо. Понекад сами зовемо колеге из Београда те заједно са родитељима преговарамо о даљем поступку лијечења и премјештају, дајемо им до знања да што се тиче Републике Српске дијете можемо послати било гдје. Када је у питању искључиво жеља родитеља, која некада носи и одређени ризик, то је немогуће да испунимо - казала је Вучковићева.

Издвојена средства

Фонд солидарности је лани финансирао лијечење и дијагностику за 233 малишана, за шта је издвојено око 5,7 милиона КМ, док је од оснивања установе укупно упућено 690 дјеце, а трошкови лијечења износили су око 30 милиона КМ.

- Најскупље лијечење у 2023. години износило је 460.000 евра. Ријеч је о лијечењу једног дјетета у Њемачкој које болује од акутне лимфобластне леукемије - навели су из Фонда и додали да су дјеца протеклих година лијечена у референтним свјетским клиникама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана