Филиповић: Злочинци живе и умиру као слободни грађани

"И шта ће статистика овог правосуђа наводног показати - да Срби у Подрињу и нису страдали? Имам право да говорим зато што су ми убили и супруга, и свекра пред кућом у дворишту. Дошли су, али 14. децембра 1992. године, много прије јула 1995. године", рекла је Филиповићева.

Она је навела да је убистава било и у другим српским селима и да је то чињено само зато што је намјера била да Срба у Подрињу нема.

"За све што се дешавало у Подрињу најбоље знате ви који сте свједоци, али је чињеница да вас као свједоке у ову институцију не позивају", рекла је Филиповићева пред породицама српских жртава које су се данас окупиле пред правосудним институцијама да на миран начин искажу незадовољство због непроцесуирања предмета ратних злочина почињених над Србима из Подриња.

Она је подсјетила да су 2005. године почели да раде Суд и Тужилаштво БиХ, да је 2008. године донесена Стратегија за процесуирање предмета ратних злочина на нивоу БиХ према којој је рок за процесуирање предмета ратних злочина из Подриња био 2015. година.

"Једини предмет који су процесуирали је Насер Орић и Сабахудин Мухић, али замислите само за три убијена заробљеника Војске Републике Српске", подсјетила је Филиповићева.

Она је додала да су 2016. године пратили суђења и да је пресуда била ослобађајућа.

"Судили су за појединачна убиства Србима, али су казне смијешно мале, да нису вриједне ни помена. Најсложенији предмети чекају на процесуирање", указала је Филиповићева.

Она пита гдје су предмети за Факовиће, Залазје, Загоне, Подравање, Жештицу, Кравицу...

"Зауставићу се на Кравици и питаћу шта Тужилаштво и Суд раде ако имате јавно свједочење жене која је заједно са својим народом и припадницима 28. дивизије такозване Армије БиХ под командом Насера Орића дошла у моју Кравицу и убијала редом. Убијали су и у мом Бјеловцу, убијали су и у Скеланима, убијали су и у Факовићима, на исти начин су убијали и у Подравању и свим српским селима у Подрињу", указала је Филиповићева.

Она је нагласила да су више од двије године чекали Ревидирану стратегију.

"Усвоје је у септембру 2020. године, али се питају бошњачка удружења и министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић која не дозвољава да Милорад Којић, кога смо ми предложили, буде члан Надзорног тијела. Замислите, бошњачка удружења се питају и Турковићева ко ће нас представљати у том надзорном тијелу. Па не дозвољавају зато што знају да неће процесуирати ниједан предмет, а нама ће то Милорад Којић рећи", рекла је Филиповићева.

Она је истакла да су се данас окупили у малом броју да поруче да више неће чекати, напоменувши да ће сљедећи пут доћи у много већем броју и питати шта је урађено од данашњег окупљања.

"Времена немамо", поновила је Филиповићева и констатовала да су дуго чекали и да што прије формирају надзорно тијело и да у њему буде Којић који ће их информисати докле је стигао који предмет у вези са страдањем Срба у Подрињу.

Филиповићева је констатовала да се Србима суди по закону који је много строжи у односу на Кривични закон који се примјењује када је ријеч о оптуженим Бошњацима, те да су смијешно мале казне за злочине које добијају Бошњаци, док су за Србе драконске. 

Ранкић: Живог ми сина испекли, а нико није одговарао

Иванка Ранкић из Подриња испричала је данас да су њеног сина Ненада припадници тзв. Армије БиХ живог завезали за дрво и запалили, њеном брату разлупали главу, а говорила је и о другим звјерствима над Србима из Подриња, за која нико није одговарао и због чега данас протестује пред Судом БиХ у Сарајеву.
Ранкићева је навела да су њеном брату Милораду Цвјетиновићу на прагу разлупали главу, да је осамнаестогодишњи Славко Аврамовић звјерски убијен и да је све то видјела када су их довезли у болницу.

"Само сам препознала братове руке. Одсијецали су главе и шутали их", рекла је Ранкићева током протеста породица несталих и погинулих Срба, жена жртава рата и логораша из средњег Подриња.

Према њеним ријечима, то је био геноцид и та истина мора да изађе на видјело.

"Погледајте шта су радили. Није геноцид убити из пушке. Да ли су Срби игдје пекли људе као што је случај са мојим сином Ненадом", истакла је Ранкићева, показујући фотографију измасакриране жртве са опекотинама.

Она је рекла да су Бошњаци из Сребренице 1991. године ратовали у Вуковару и да је "одатле довезен пун камион погинулих", као и да зна шта су радили.

"Сребреничани су још 1991. године ратовали у Вуковару. Пун камион испод моје куће превезли су преко моста и питали се гдје да сахране те људе. Њих су довезли у Поточаре и рекли да су их Срби побили. И мој комшија је био тамо у Вуковару. Као болестан, а жена његова нам каже да не болује него да је ишао да убија Србе у Вуковару", навела је Ранкићева.

Она је напоменула да нико никада није оптужен за било који од злочина над члановима њене породице, а истовремено команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића проглашавају херојем.

"Дјецу су налазили у рернама. Уздам се у Бога да им врати", додала је Ранкићева.

Она је указала да су и њу, која је у тадашњој команди била курир, тадашње муслиманске власти прогласиле за ратног злочинца. "Радила сам у команди када је рекао Алија Изетбеговић да ће дати Сребреницу. Има Бога - све гледа када неко лаже. Не тражим освету, осим да им врати Бог", поручила је Ранкићева.

Симболично "пет до 12" данас је пред зградом Суда БиХ одржан протест породица несталих и погинулих Срба, жена жртава рата и логораша из средњег Подриња који су на тај начин изразили незадовољство радом правосуђа на процесуирању злочина над српским жртвама.

Само на подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака страдала су 2.652 лица српске националности, док је на ширем подручју Средњег Подриња и Бирча укупно страдало око 3.500 Срба, а 5.400 породица остало без покретне и непокретне имовине

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.