Европска ноћ Музеја обиљежена и у дворани Борик

Дарко Драгичевић
Европска ноћ Музеја обиљежена и у дворани Борик

БАЊАЛУКА - Спортски центар Борик се организацијом панел дискусије “Дворана Борик из мог угла, мојих педесет у Борику”прикључио обиљежавању Европске ноћи музеја. Музеј спорта је трећу годину за редом, отворио своја врата и овај пут подсјетио на све сјајне догађаје који су организовани у дворани Борик за првих 50 година постојања.

Своје успомене посјетиоцима су пренијели прослављени рукометаш, европски шампион са Борцем, те дугогодишњи успјешни тренер Раде Унчанин, затим хроничар свих спортских дешавања у Бањалуци новинар Жељко Тица, као и Небојша Куштриновић.

-Спортски центар Борик није могао да буде пасиван у спортском животу града Бањалука. Поред основног посла пружања услуга нашим клубовима желимо да активно радимо и на популаризацији спорта. Наш Музеј спорта је јако активан и у току је 10. поставка посвећена управо јубилеју дворане, 50 година успјешног рада.

Трећи пут смо узели учешће у Европској ноћи музеја. Желимо да буде у тренду с Европом али у оним лијепим и позитивним стварима. Због тога смо и организовали панел дискусију са људима који имају шта испричају о дворани , њеној историји и догађајима који су обиљежили ових 50 година рада.

Ту су ученици бањалучких основних и средњих школа који ће се упознати са највећим успјесима нашег града, са свим медаљама које су освајали спортисти.- истакао је Ненад Талић, директор Спортског центра Борик. Дворана Борик је највише изграђена забог рукометаша Борца који ће управо у њој освојити европску титулу 1976.године.

Члан златне генерације Раде Унчанин се присјетио свих дешавања. -Не могу да вам опишем нашу радост кад смо прешли са Стадиона спортских игара у дворану Борик. Нисмо више морали да играмо и тренирамо по киши, вјетру , јаком сунцу.

Прелазак је био остварење сна. И даље памтим ту прву утакмицу против височке Босне , пуну дворану и наш осјећај да у њој можемо да остваримо све наше снове.

Мало је било тих дворана, а идеја је дошла 1972. године када су четири наша легендарна рукометаша професори Абас Арслаганић и Милорад Каралић, доктор Небојша Поповић и Добривоје Селец освојили златне медаље на Олимпијским играма у Минхену

. А ми смо се касније одужили са четири титуле и купа а круна свега била је титула европског шампиона 1976. године управо у Борику . моја порука је да се бавите спортом, бићете здрави и имаћете пријатеље свугдје - истакао је Унчанин. Жељко Тица је од оснивања био везан за Борик. Дугогодишњи спортски новинар пратио је највеће успјехе бањалучког спорта, а затим и годинама радио у самој дворани.

-Бањалука је имала три храма спорта - Стадион спортских игара, дворану Борик и Градски стадион.У њима је стварана историја на коју можемо да будемо поносни . Дио тих успјеха можете да видите у Музеју спорта који нема нико у региону. Сигурно да су наши успјеси толики да би музеј могао и требао бити још пуно већи.

Од отварања сам био у дворани писао о највећим побједама и поразима, стекао пријатеље и успомене. Све честитке иду менаџменту на чијем челу је Ненад Талић и радницима који су додатно уљепшали дворану и унаприједили њену понуду- рекао је Тица О значају дворане говорио је и Небојша Куштриновић

-Мало је времена да се говори о свим успјесима. У овој дворани исписана је најљепша историја нашег спорта, од европске титуле рукометаша Борца, европске титуле Маријана Бенеша, сјајног Европског првенства за кошаркашице,до бројних такмичења. Гостовали су у њој и Новак Ђоковић, Владе Дивац, Дејан Бодирога и многи други легендарни асови о чему свједочи и овај Музеј. Те успомене су нешто што ћемо сви памтити, присјетио је Куштриновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана