ЕУ издвојила три милиона евра за пројекат који ICMP реализује у БиХ

"Осим тога, планирано је додатних 3.000.000 евра за будући пројекат, као и 1.500.000 евра за регионални пројекат. Говоримо о укупно 7.500.000 евра помоћи ЕУ", рекла је Дорондова која је данас у Сарајеву разговарала са члановима Колегијума директора Института за нестала лица БиХ.

Она је додала да ЕУ подржава успостављање лабораторије за ДНК анализу на нивоу БиХ која ће преузети главне активности које се спроводе у овој области.

"Распоредили смо 150.000 евра за набавку опреме и текућих средства за ту форензичку лабораторију на нивоу БиХ", рекла је Дорондова новинарима.

Она је истакла да је рад Института изузетно значајан, те да је добила податак да је пронађено око 80 одсто од укупног броја несталих лица у БиХ.

"Желим да изразим потпуну подршку ЕУ раду Института за нестала лица, а посебно његовом недискиминатрском начину којим приступа потрази и идентификацији несталих. Желим да захвалим и Међународној комисији за тражење несталих за све што раде у БиХ, али и регионално, на свим њиховим напорима на лоцирању и идентификацији несталих", рекла је Дорондова.

Она је навела да је ЕУ у потпуности предана да и даље подржи рад Института и ICMP.

На данашњем састанку речено је да се у БиХ трага за још 7.628 лица.

Предсједавајући Колегијума, директора Института за нестала лица БиХ Мујо Хаџиомеровић рекао је да је на простору бивше Југославије нестало укупно 40.000 лица, од којих је близу 35.000 пријављено у БиХ.

"Још се трага за 11.000 на простору некадашње Југославије од којих је 70 одсто у БиХ", навео је Хаџиомеровић, са којим су на састанку о раду и процесу потраге за несталима, те изазовима Института били и чланови Никола Перишић и Марко Јуришић.

Он је изјавио новинарима да су затражили политичку подршку ЕУ у смислу да Институт остане до краја да обави свој задатак, подсјећајући на закључке Народне скупштине Републике Српске у вези са преузимањем надлежности одређених институција, међу којима је и ово тијело.

Хаџиомеровић је додао да Институт све вријеме ради, да се траже и проналазе Бошњаци, Срби и Хрвати и то би требало да буде и настављено.

"Доћи ће вријеме када ће се ICMP који нас увелико подржава, повући са ових простора и отићи и ми од Европске комисије тражимо ту политичку помоћ, да видимо да се развијамо у оном дијелу да то пређе на ниво БиХ који би преузео ту улогу и радио ДНК анализу", навео је Хаџиомеровић.

Он сматра да је дошло вријеме када би требало основати "завод судске медицине на нивоу БиХ", додајући да се о томе већ воде одређени разговори.

На питање новинара да ли Институт сноси одговорност због малог процента идентификованих Срба, на шта годинама указују породице несталих, Хаџиомеровић је одговорио тврдњом да је "недискриминација један од кључних принципа у раду" овог тијела.

"Све информације које добијемо на терену, ми процесуирамо, преиспитујемо, излазимо на терен. Посљедњих дана обилазимо мртвачнице у БиХ, између осталог били смо и у Бањалуци. Оно што је за мене било изненађење, информације које сам добио колико је идентификованих лица, а не обављају се сахране да би се тај број и даље водио у евидинцијама. У наредном периоду настојаћемо да жчистимож мртвачнице као што смо кренули од Тузле, Источног Сарајева, Високог. Имамо 3.000 НН лица и велики број лица са некомплетним остацима гдје тражимо сагласност породица да то обавимо", објаснио је Хаџиомеровић.

Он је додао да је Дорондова исказала подршку за све што је урађено, додајући да има још много посла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.