Енглескиња Феји постала Вера и жели да оживи село код Братунца

Из метропола долазе у похарано пусто српско село у стрмим брдима изнад Дрине са само једним повременим житељем. Све је било зарасло у шикару и порушено, али преживео је један мањи помоћни објекат Драгановог деда.

Србин Драган Симеуновић и Енглескиња Феји Траер упознали су се пре четири године на грчком острву Патмос у време пандемије вируса корона, ту се родила љубав коју су три године касније крунисали браком у Српској православној цркви у селу Жлијебац код Братунца.

Феји се определила да пређе у православну веру. Крштенa је у истој цркви као и Драган, у Жлијепцу, пре венчања, којем је, осим српских гостију присуствовало и тридесетак странаца са разних страна света са којима је Феји у сродству или у пријатељском односу. 

Том приликом она је изабрала и српско име и сада се зове Вера Симеуновић. Каже да има слично значење као и њено првобитно име. Феји је била католикиња, али не и верник. Сада каже да је ближе Богу, те да се са Драганом моли пре сваког оброка.

Драган и Феји су пре две године дошли у девастирано и у рату спаљено братуначко село Јакетиће, одакле су Драганови деда Сретен, баба Стамена и отац Љубинко одселили у Тузлу 1969. године, где је Драган рођен 1981. године.

Дошли су да виде у каквом је стању село Драганових предака и остали у врлетним шумовитим брдима, три километра изнад регионалног пута Братунац-Скелани, а 35 километара од Братунца узводно уз Дрину.

Након првог доласка одлучили су да дођу и ту наставе живот.

У спаљеном и уништеном селу, зараслом у шуму и шикару, на стрмим странама затекли су један мањи помоћни објекат дједа Сретена, који је преживео ратне и климатске олује и стајао покривен и сачуван у шикари међу рушевинама и зидинама некадашњег села.

Након прве посете Јакетићима одлучили су да се ту врате, преуреде тај сачувани објекат у скромни стамбени простор са две просторије и купатилом, изграде своју оазу мира и наставе живот у скоро дивљој и чистој природи, али потпуно слободни у Републици Српској.

Драган је у Београду студирао филозофију, затим позоришну режију. Младалачка радозналост водила га је на путовања по свету. Извесно време провео је у бразилској Амазонији са Индијанцима.

Пред појаву пандемије вируса корона отишао је на грчко острво Патмос да припрема позоришну представу и заврши писање књиге “Амазонско ходочашће” /Исјавање жене/.
– Патмос је острво богаташа. Његова дужина је 12, а ширина пет километара. Ту се мирно живи и нема саобраћајне гужве. Био сам у кући једног пријатеља и појавила се Феји. Тражила је кључ од суседне куће у коју је требала да се смести, а кључ је био у кући у којој сам ја боравио. Тако смо се упознали, убрзо се родила љубав и одлучили смо да живимо заједно – прича Драган.

Феји је рођена на југу Енглеске, а 25 година живела је у Лондону.

Због вируса корона и мера изолације нису могли ни у Лондон ни у Београд и дошли су у Јакетиће. Све је било зарасло у шикару и порушено, али преживео је један мањи помоћни објекат Драгановог деда.

– Тај објекат био је изазов да га преуредимо, обновимо и наставимо живот у миру, у природи, без лондонских и београдских гужви и смога, сирена аутомобила нервозних возача – објашњава Драган.

Јакетићи, рај на земљи
Убрзо су ту жељу остварили и већ две године живе у Јакетићима где су делимично обновљене само четири куће у којима преко лета живи још само један старији мушкарац, који има овце и о њима брине.

Дошли су скоро непроходним путем зараслим у шибље, лозу, трње. Он из Београда, где се пре распада Југославије из Тузле преселила његова породица, а она из Лондона. Из метропола долазе у похарано пусто српско село у стрмим брдима изнад Дрине са само једним повременим житељем.

Реконструисали су и обновили затечени помоћни објекат скромних димензија и ту сада живе. У каменом приземљу је дневни боравак, а на спрату саграђеном од дрвета су спаваћа соба и купатило.

Оспособили су сеоски водовод и прикључили струју, набавили неопходне ствари и живе мирно, безбрижно, онако како су желели, слушајући цвркут зрикаваца и пој птица, али понекад и кликтање лисица. Прокрчили су стазе до пет изворишта воде за пиће око села.

Кажу да се са вуковима и медведима још нису сусретали и “упознали”.

Феји ради онлајн за америчку компанију.
– Овде је савршено. Слобода. Чиста природа и живописан поглед. У Републици Српској нас буди Сунце кога никад нема у Лондону. То је инспиративно и идеално за мој рад – каже једина српска снајка у Јакетићима.

Овде је привлачи тиши, мирнији живот, више се осећа делом природе и онлајн рад пружа могућност да ужива у богатству нетакнутог амбијента.

Она истиче да ужива у слободи и богатству флоре и фауне овог забаченог села, да је узбуђује рани излазак Сунца од Дрине и наглашава да једино проблем представља лош сеоски пут.

Вера-Феји разуме српски, али слабије изговара. На српском каже да се она и муж баве превођењем и да бесплатно држе часове енглеског за које влада изражено интересовање у Братунцу, Сребреници и Бајиној Башти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.