Електротехничком факултету поклонили 1.000 књига: Установљен легат Ане и Војислава Кецмана

Ријеч је о легату професора Војислава Кецмана и његове супруге Ане који садржи близу 1.000 публикација које покривају велик број области природних, техничких и хуманистичких наука. 

- Садржајем су највише заступљене различите области вјештачке интелигенције, математике, аутоматског управљања, идентификације система, роботике те теорије сигнала и динамичких система. Најзначајније мјесто заузимају наслови повезани са теоријом вјештачке интелигенције и њеном примјеном у областима управљања, класификације података, рударења података и претраживања веома великих скупова података - наводе у Универзитету. Сходно професионалном интересу професора Кецмана, додају, у појединим периодима његове академске и стручне каријере, одређен број наслова посвећен је садржајима из специфичних области машинства, физике и електроенергетике. 

- Слику о професору Кецману као особи широких и разнородних интересовања употпуњују наслови из историје, економије, књижевности и филозофије - истичу  у Универзитету. 

У легату су заступљене књиге на српском, руском, енглеском, њемачком и пољском језику, а његово установљење на Универзитету у Бањалуци помогли су професори Игор Крчмар, Милорад Божић и Петар Марић те магистар Велибор Ђалић.

Кецман је каријеру универзитетског наставника и истраживача започео на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, наставио на Универзитету у Окланду на Новом Зеланду, а пензионисан је као редовни професор Вирџинија Комонвелт Универзитета у Ричмонду у САД, гдје је добио и звање професора емеритуса. 

На српском, њемачком и енглеском језику објавио је више истраживачких извјештаја и око 150 радова у међународним научним часописима те развио програме у подручју машинског учења и вјештачке интелигенције, а написао је и неколико књига.

Идеја да књиге поклони Универзитету у Бањалуци родила се, каже за “Глас Српске”, прије много времена.

- Сада је то већ давно, али идеја је почела сазријевати након поновног насртаја на наш народ и земље. У току рата, када сам већ радио у Америци и Европи, долазио сам, заобилазно, преко коридора и држао предавања из области машинског учења и умјетне интелигенције на ЕТФ-у у Бањалуци - прича Кецман.

Прве књиге, близу 700, пренијели су, појашњава, у јесен 2023. након чега су његови пријатељи и колеге покренуле поступак установљења легата који је направљен ове године у прољеће. 

- У мају смо донијели, још 200, 300 књига, нисам бројао али након каталогизације ћемо видјети. То наравно није завршна бројка. Ми још увијек прегледамо наше књиге и одвајам оно што ће бити од користи за студенте и наставнике бањалучког Универзитета - појашњава Кецман.

У легату има, открива Кецман, и ријетких наслова, као и оних које је овдје код нас тешко набавити, али и неких вриједних старих књига из науке које се више неће штампати. 

И он и Ана су, додаје, ваљда од рођења читачи и књигољупци. 

- Није то, наравно, само од рођења и по нама самима. Ту су и родитељи који су нас, оном мудром родитељском лукавошћу привољели читању и љепотама откривања нових и другачијих свјетова маште и стварности, а онда та љубав према књигама с годинама прелази у жељу да их имаш крај себе и тако смо дошли до прикупљања. Наравно, оне нам данас, као и увијек, ту љубав вишеструко враћају - каже Кецман. 

Додаје да је данас добар дио, посебно млађег, народа оставио читање.

- Једино прати телефонске, визуелне и текстуалне доскочице и вицеве те извјештава познанике и веб “пријатеље” гдје је данас и шта радио, јео, забављао се или био, па му онда “пријатељи” исто тако враћају. Међутим, видим и оне жељне више од живота које занима не како, већ зашто живјети. Е, то је кључно питање које се неће наћи у телефонским доскочицама већ само у добрим новим и староставним књигама - закључује Кецман.

Пензија

Након пензионисања Војислав Кецман се вратио у свој Дринић и тако довршио “пут око свијета”. Ипак, у његовом случају пензија не значи мировање.

И даље повремено предаје на универзитетима у региону, подучава своје сусељане, поготово оне основног и средњег школског узраста, а Ана и он пазе и чувају кобилу Јелицу, њено ждребенце Кају и тврдо се боре за очување љепоте природе дринићко-петровачког краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.