Експанзија консултаната, а мало ко тражи савјет

Анита Јанковић Речевић
Експанзија консултаната, а мало ко тражи савјет

БАЊАЛУКА - Консултантска индустрија у Српској, ако је судити по броју новооснованих предузећа, посљедњих година доживљава раст и у Републици их послује око 450, од чега 70 одсто у Бањалуци, али упркос томе стручњаци тврде да домаћи послодавци ријетко посежу за услугама пословног савјетовања, а када то и учине, обично буде касно.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) Републике Српске на крају 2018. године у земљи је било 195 привредних друштава регистрованих за послове "савјетовање које се односи на пословање и остало управљање", док је у јулу ове године пословало 448 предузећа која обављају ту врсту посла.

- Од почетка године у Српској је основано 39 предузећа за савјетовање, од чега 27 у Бањалуци, с тим да је граду на Врбасу укупно регистровано 315 таквих предузећа - подаци су АПИФ-а.

Циљ консултаната су мала и средња предузећа која теже привредном развоју, јер великим, мултинационалним компанијама и онима који годинама раде са иностранством њихове услуге нису непознаница.

Посебан акценат је на породичним фирмама у којима током неминовне смјене генерације на Балкану пречесто пословање запада у кризу.

Међутим, економиста и професионални консултант Зоран Павловић за "Глас" каже да се приватна предузећа ријетко одлучују да плате услуге савјетовања иако је, како каже, значај њихових услуга за развој домаће привреде огроман.

- Консалтинг је енормно важан и користан, ријеч је о захтјевном послу који је у једну руку и комфоран, будући да продајете знање неком ко је то спреман да плати, само што је у нашем друштво то ријетко. Овдје нико неће да плаћа памет, наш народ мисли да све зна сам, због чега нам фирме и пропадају. Они који се и јаве најчешће дођу кад предузеће већ пропадне и нема му спаса. Као кад пацијент оде доктору, а дијагноза карцином - категоричан је Павловић.

Он је истакао да на домаћем тржишту засигурно нема довољна посла за сва регистрована предузећа која пружају услуге савјетовања.

- Било би интересантно видјети колики промет имају сва те консултантске фирме по основу савјетовања. То би дало слику о обиму посла који обављају, мада сам сигуран да промет по том основу има свега десетак предузећа, а да остали обављају неке друге дјелатности. Људи када хоће да оснују фирму, а нису сигурни чиме би могли да се баве као дјелатност наведу савјетовање, јер не треба ништа да доказују - тврди Павловић.

Стручњаци су сагласни да међу поменутим привредним друштвима има добар дио оних који су фиктивни, а директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић сматра да одређени број фирми послује у минусу.

- На домаћем тржишту дјелује неколицина компанија које могу пружити квалитетне савјете фирмама, услуге које ће им осигурати пут развоја, а квалитет услуга других је под знаком питања. Питање је да ли имају и тржиште, вјероватно већи број њих не остварује позитивно пословање - казао је Аћић.

Наводи да је у сваком случају похвално што број привредних друштава расте.

- Иако су услуге консалтинга код нас у повоју, у будућности ће се све више користити, а захваљујући знању које ће имплементирати домаћим компанијама резултат ће бити већи економски раст - рекао је Аћић.

Бенефити

Стручњаци наводе да су бенефити ангажовања консултаната бројни по предузећа, прије свега јер не захтијевају стално и дугогодишње ангажовање радне снаге. Убрзавају процесе и побољшавају организацију посла, која након извјесног времена постане усвојена и обавља се по аутоматизму. Увођење новог лица у тим је истовремено ментално и освјежење и растерећење сталним радницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана