Двије наде за потомство роде се свакога дана

Милијана Латиновић
Двије наде за потомство роде се свакога дана

БАЊАЛУКА - Битку за потомство у Републици Српској бије 16 одсто парова, а свакога дана роде се двије наде за остварење највеће жеље, што потврђује и број одобрених захтјева за вантјелесну оплодњу.

У информацији о учешћу јединица локалне самоуправе у финансирању вантјелесне оплодње у прошлој години, коју је припремило Министарство породице, омладине и спорта РС, наведено је да је у прошлој години одобрено укупно 777 захтјева за вантјелесну оплодњу. Према њиховим подацима, 615 захтјева финансирао је Фонд здравственог осигурања (ФЗО) РС, за шта је издвојено 2,8 милиона марака, док су локалне заједнице за 162 захтјева издвојиле скоро 446.000 КМ. Наводе да је од 2007. године поступком вантјелесне оплодње рођено више од 1.400 беба у Српској.

Када је ријеч о локалним заједницама које из буџета издвајају новац за подршку паровима који се боре да постану родитељи, лани је то учинила половина општина и градова. Највише новца за те намјене издвојила је Бањалука, односно 56.000 КМ те је тако град на Врбасу у најважнијој борби подржао свих 14 парова који су закуцали на њихова врата.

Према броју пристиглих захтјева у врху листе били су и Бијељина, Вишеград, Добој, Козарска Дубица, Пале, Приједор и Рогатица. Са друге стране, било је и локалних заједница које су планирале новац за ове намјене, али на њихову адресу није стигао ниједан захтјев.

Анализа ресорног министарства показује да је проценат од 94 одсто одобрених од укупно пристиглих захтјева за вантјелесну оплодњу у прошлој години рекордан, од 2011. године, од када су општине и градови укључени у ову причу. Парови који су одбијени углавном нису имали потпуну документацију, а осим тога и пандемија вируса корона стала им је на пут у борби за потомство. Жељу да у овој години буду дио остварења највећег сна паровима у Српској исказале су чак 52 локалне заједнице.

Колико је подршка локалне заједнице значајна свједочи примјер породице Стајић из Требиња. Марија и Будимир су након четири неуспјела покушаја већ били дигли руке од највеће жеље, да постану родитељи.

- С обзиром на моје године, ФЗО нам је финансирао два поступка, за још два смо се изборили некако, али више нисмо могли финансијски, иако је жеља била превелика. Град Требиње нам је 2019. године у потпуности финансирао пети покушај у Чешкој и ја сам постала мајка прије 21 мјесец, у 46. години - испричала је за “Глас Српске” Марија. До порођаја није жељела да зна пол близанаца, а онда је након велике борбе у наручје узела своје Николу и Снежану. Уз супруга Будимира највећа подршка у најважнијој борби, додала је, била јој је предсједница Удружења “Бебе” из Требиња Снежана Мисита, по којој је дјевојчици дала име.

Мисита је истакла да је поносна јер је на челу једне велике породице која на подручју источне Херцеговине има 146 беба.

- Сваки одобрен покушај вантјелесне оплодње за све парове који се боре значи живот. Породицама које не успију да добију дијете у три покушаја које финансира ФЗО подршка локалне заједнице је једина нада - рекла је Мисита, која је и сама прошла велику борбу за потомство. Иза себе је имала пет неуспјелих покушаја, кредите којима је финансирала поступке, али је жеља да постане мајка надјачала све и из шестог пута, који јој је био друга бесплатна шанса, на свијет је донијела близанце, кћерку и сина.

Мисита је додала да је у удружењу 250 породица те да ће у наредном периоду ова велика породица постати богатија за још беба које су на путу.

Чување ембриона

У Министарству породице, омладине и спорта РС подсјећају да је ФЗО од 2007. године, па до краја 2020, укупно одобрио 5.841 захтјев за финансирање вантјелесне оплодње те да од 2017. године финансира и услугу чувања ембриона на двије године. У прошлој години Фонд је финансирао чување и замрзавање ембриона за 209 брачних парова у износу од 104.500 КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана