Драгана Окљеша, помоћник министра за ветеринарство: Људи главни фактор у ширењу болести

Јана Кезић
Драгана Окљеша, помоћник министра за ветеринарство: Људи главни фактор у ширењу болести

Афричка куга свиња је вирусна болест дивљих и домаћих свиња и није опасна за човјека, али од ње оболијевају свиње свих категорија.

Проблем афричке куге свиња није присутан само у Српској, већ се са овом болести много дуже боре бројне европске земље па и шире. Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” помоћник министра за ветеринарство Драгана Окљеша, појашњавајући како је ова болест непредвидива, гину све обољеле животиње и нема вакцине нити лијека те изазива велику економску штету.

ГЛАС: Каква је тренутно ситуација са афричком кугом свиња у Републици Српској?

ОКЉЕША: У Републици Српској према налазима које добијамо од стране наше референтне лабораторије Јавне установе Ветеринарски институт “Др Васо Бутозан” Бањалука, имамо потврђене случајеве у Бијељини и Градишци, општинама Угљевик, Лопаре Доњи Жабар и Шамац.

ГЛАС: Каква је ситуација у Бијељини?

ОКЉЕША: Када говоримо о Бијељини, можемо рећи да и даље имамо потврду болести у првобитно одређеним зараженим подручјима, што указује на непоштовање прописаних мјера које се односе на ограничавање кретања људи, јер људи су најзначајнији фактор у ширењу болести. Међутим, када је у питању санација жаришта тимови за еутаназију и нешкодљиво уклањање ипак сустижу да имања санирају у току 24 часа од потврде болести с циљем што бржег спречавања даљег ширења болести.

ГЛАС: Да ли се појавила афричка куга и код дивљих свиња, а ако јесте, како то планирате да искоријените?

ОКЉЕША: Да, имамо потврђене случајеве болести и код дивљих свиња у граду Градишка и општини Шамац. Ловци представљају веома битан фактор у ширењу ове болести. У складу са прописима обавезни су да пријаве угинуле дивље свиње и њихове дијелове, као и након санитарног одстрела, без одгађања, а најкасније у року од два часа, надлежном ветеринарском и шумарском инспектору, уз навођење географских координата и детаљног описа локације, односно мјеста гдје је леш пронађен ради хитног организовања узимања потребних узорака за дијагностичка испитивања и налагања ветеринарско-здравствених мјера. Министарство је донијело и наредбу о забрани групног лова (хајке).

ГЛАС: Којих мјера треба да се придржавају ловци због тога?

ОКЉЕША: За ловце је битно да се придржавају биосигурносних мјера, а под тим се сматра да након лова очисте и дезинфикују своју опрему на лицу мјеста, да не остављају храну за дивље свиње те да очисте и дезинфикују своје ловачке трофеје прије напуштања подручја.

ГЛАС: Колико ће новца бити издвојено из буџета за помоћ?

ОКЉЕША: У складу са Планом управљања кризном ситуацијом за контролу афричке куге свиња у Републици Српској дефинисани су трошкови спровођења мјера које се финансирају из буџета Српске. Влада Републике Српске је из Компензационог фонда издвојила 5.000.000 марака као средства за подршку за накнаду и санацију штете током спровођења мјера с циљем сузбијања и искорјењивања ове болести. Накнаду штете процјењује Комисија за процјену штете на основу тржишне вриједности свиња у моменту еутаназије. Афричка куга свиња је непредвидива болест и изазива огромну економску штете, с циљем њихове санације министарство се одлучило за подршку откупу и клању свиња у сврху прераде меса у месне прерађевине у смислу субвенција са 50 одсто од тржишне вриједности приликом откупа у клаоницама.

ГЛАС: Ко има највећу одговорност када је ријеч о спречавању ширења болести?

ОКЉЕША: Власти Српске су с циљем сузбијања појаве и спречавања ширења афричке куге свиња предузеле одговорно све прописане мјере и у сталној су координацији са локалним кризним центрима у смислу додатних консултација при спровођењу прописаних мјера, као и у надзору њиховог спровођења. Поред максималног ангажовања ветеринарских организација које спроводе најтежи дио посла, ту су и ветеринарски инспектори који су у надзору свих мјера. Ангажован је и додатни број ветеринарских инспектора да би био постигнут надзор над свим коравима од узорковања сумње до завршне дезинфекције након нешкодљивог уклањања животиња. Међутим највећа одговорност је на самом власнику и његовој озбиљности и свјесности како да сачува себе, а тако допринесе спречавању ширења болести.

ГЛАС: Како се заштити?

ОКЉЕША: Напомињемо да афричка куга свиња није опасна за човјека, она се јавља само код домаћих и дивљих свиња, али човјек доприноси њеном ширењу тако да је од изузетног значаја да свако од нас покаже максималну личну одговорност и поштује све прописане превентивне мјере, да бисмо заједничким дјеловањем са надлежним институцијама спријечили нове случајеви. Вакцине и лијека, нема, и због тога је ова болест врло тешка за контролу и искорјењивања. Апелујемо на све узгајиваче свиња да уколико примијете промјене здравственог стања или имају угинућа свиња на свом имању да хитно о томе обавијесте свог ветеринара, а неопходно је и да ловци предузимају прописане мјере. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и даље треба да редовно прати ситуацију на терену и предузима све неопходне мјере и кораке с циљем сузбијања и спречавања ширења ове заразне болести.

ГЛАС: Које су превентивне мјере?

ОКЉЕША: Фармери треба да подигну ниво биосигурносним мјера на највиши. Треба избјегавати пашно држање свиња те спријечити директан контакт са дивљим свињама. Особе које су биле у контакту са дивљим свињама морају добро опрати и дезинфиковати одјећу и обућу. Осим тога треба поставити баријере на улазу и излазу у објекат гдје се држе свиње те урадити дезинфекцију простора у којем свиње бораве и свих предмета са којима долазе у додир.

За ту сврху се може користити етар, хлороформ, хлорно кречно млијеко, натријум хипохлорит, једињења јода и наравно натријум-хидроксид у двопроцентном раствору. Када се нанесу дезинфекциона средства треба их оставити барем пола сата да дјелују. Министарство пољопривреде је посредством припадника цивилне заштите пружило је додатну помоћ узгајивачима на зараженом подручју, односно додијељена су им средства за дезинфекцију и опрему за израду дезинфекцијских баријера.

Храна

Уколико се у исхрани свиња користе помије, како каже Окљеша, пожељно их је кувати минимално на температури од 80 степени Целзијуса због тога што вирус та температура неутралише. Наравно, потребно је да топлота допре довољно дубоко у храну, тако да се слободно може кувати дуже и на вишим температурама. Исти принцип важи и за воду за свиње, прокувати и оставити да се охлади.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана