Дакић за "Глас": Пресуда из Стразбура моћан алат против Хрватске

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор међународног права на Правном факултету у Крагујевцу Драган Дакић, чији је факултет недавно потписао споразум о сарадњи и правној помоћи са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

- У априлу ове године донесена је једна капитална пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру. Она је представнике академске заједнице, па и нас са Правног факултета у Крагујевцу, подстакла да се укључимо у случај, да помогнемо да се БиХ избори са овим проблемом. Ресорном министарству у Српској сам саопштио шта би то наш факултет, то јесте експертски тим, могао да уради, односно како би у будућности требало дјеловати користећи постојеће и доступне механизме, а што је сигурно и поменута пресуда, како би се заштитили угрожени грађани у пограничним дијеловима Српске - истакао је Дакић.

ГЛАС: Можете ли појаснити о каквој пресуди се ради, те како би она могла бити искоришћена у случају Трговске горе?

ДАКИЋ: Једна швајцарска организација је, заступајући један број грађана, тужила пред Европским судом за људска права своју државу због непредузимања адекватних мјера на заштити здравља, а због загађења животне средине. Ова пресуда је капитална, круцијална, јер се у њој објашњава шта то држава треба и мора да уради да би задовољила права грађана када је у питању заштита животне средине. Она нам може послужити као моћан и успјешан правни алат за заштиту и права грађана БиХ, односно Републике Српске, у контексту Трговске горе. Ово је, према мом сазнању, једина пресуда до сада у којој је чак десет држава учествовало против апликанта, подносиоца тужбе, је су те земље схватиле да, уколико она прође, то би имало утицаја и на њих. Након што је она донесена, и то позитивно у корист апеланта, све државе чланице Савјета Европе морају јој се повиновати, па и сама Хрватска. О каквој пресуди се ради, говоре и технички детаљи. Оне се обично доносе на 30 до 80 страна, а ова је била на чак 250. Стручњаци који се баве  међународним правом већ је називају историјском, што и правним стручњацима са ових простора отвара врата да ову пресуду адекватно искористе.

ГЛАС: А шта је са другим алатима, међународним конвенцијама које говоре о заштити права, људских слобода и живота?

ДАКИЋ: Ради се о међународним конвенцијама и алатима, које држава има на располагању и може их користити. Колико ми је познато, правни тим на нивоу БиХ је на том питању већ одрадио свој дио посла. Остало је само да државне институције процијене шта им је чинити. Оно што ћемо ми сада урадити, јесте допуна те стратегије, али кроз друге субјекте. Када је у питању заштита животне средине, ова област је специфична, јер и сами грађани и невладине организације могу реаговати, јер су, процесно гледајући, готово изједначени са државом. У преводу, као што државе међусобно могу водити спорове, државу могу тужити појединци, односно невладине организације, уз испуњење одређених услова. Ми смо већ прелиминарно одредили који су то услови, са аспекта међународног права, прихватљиви надлежним судовима. Кренули смо и са другим активностима. У плану је да сачинимо приједлог даљих корака, односно да направимо једно упутство дјеловања, које би невладиним организацијама олакшало покретање судског поступка против Хрватске. Што више судских спорова, то ће бити и све већи притисак на Хрватску, да одустане од намјере да на Трговској гори буде изграђено склониште за радиоактивни отпад.

ГЛАС: Значи, улога факултета на којем радите ће, прије свега, бити савјетодавне природе?

ДАКИЋ: Управо тако. Урадићемо стручну анализу који су то најбољи правни алати како би се заштитили интереси грађана, прије свега Републике Српске. То је једна ствар. Такође, настојаћемо да анимирамо и остатак академске заједнице да се укључи у рјешавање овог проблема. Сматрам да има доста простора да у сарадњи и са другим научноистраживачким установама са простора Европе направимо један шири академски конзорцијум. Проблеми екологије и заштите животне средине су у данашње вријеме више него актуелни. То су свјетске топ-теме. То можемо видјети и из самих апелација пред судом у Стразбуру, у ком је питање екологије било далеко најзаступљеније. Оно се чак налази испред апелација које се односе на економске санкције и покренуте арбитраже. Да закључим, сматрам да би се кроз двије полуге, невладин сектор и академску заједницу, могло доста позитивног урадити, невезано за то шта ће власти на државном нивоу урадити. Ако држава нешто не успијева урадити из политичких или економских разлога, то не значи да неки појединац не може.

Два правца

ГЛАС: Како бисте оцијенили досадашњи рад правних и експертских тимова?

ДАКИЋ: Они раде по налогу државе. Али ова стратегија дјеловања може се и допунити и можда учинити дјелотворнијом, да се и преко невладиних организација дјелује. То омогућава и независан приступ проблему. Овдје бих напоменуо да ово дјеловање никако не може угрозити оно што ради држава, односно њени правни и експертски тимови, када је у питању Трговска гора. И то је јако битно, јер Хрватска, уколико дође до спора између ње и БиХ, не би могла да се позива на ту пресуду уколико је туже и НВО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.