Домаћин из Дрвара помоћу Гугла лоцира краве послије испаше

Он је годинама муку мучио како да у лагунима, обраслим травом, након богате испаше нађе и кући на мужу врати своје краве, а онда му је пријатељ дао сјајну идеју - да му у свему може помоћи Гугл.

"Дошао је колега који се, као и ја, бави узгојем крава и помогао ми да на телефону направим апликацију. У огрлици на врату краве налази се телефонска картица и када ја позовем тај број, он одговори и преко сателита и `Гугла` одреди гдје се оне налазе. Није лоша ствар. Пуно олакшава. Не шетам и не тражим краве више сатима", прича Милан.

Док није било тог ововременог чуда догађало се да Миланово сито стадо заспи и не дође кући до раних јутарњих часова.

"Од куће их `одбијем` око осам сати ујутро, а оне се обично врате око шест, седам послије подне. Испаше има колико хоћеш, вода је природна. Свега овдје има, само нема народа...У три сата су једном дошле ноћи. Тражио сам их до један иза поноћи и одустао, а када су дошле морао сам их у то недоба мусти. Зато је локатор спас", истиче Милан.
Он напомиње да је локатор до сада радио без грешке, а да сада "омане за који метар".

"Она је сада ту неђе. Видиш ђе показује. Јуче су биле овдје, а показивало ми је мало више...Погледај ти ђе сада показује! Она је ту. Није у базену, не може бити у базену...Не омашива...До сада није...", каже Милан док прстом показује мапу и црвену тачку на мапи - краву.

У његовим стајама је шест крава и двије јунице, а скоро све млијеко за малу откупну цијену од седамдесетак фенинга откупљује бихаћка мљекара "Мегле".

Милан се не жали на тежак рад, само са благом сјетом жали за временима када је ово село надомак Дрвара врвило од људи и живота.

"Свега има, али људи нема", понавља он и наводи да ће се, можда, десити чудо и живот у правом смислу ријечи вратити у долину, посебно јер је туриста све више.

"Чаршија је ових дана пуна `падобранаца`. Дошли су из свих крајева свијета. Скачу са Басташке греде са полигона изнад Јандриног пода, са Гувна...", истиче Милан док препричава догодовштине параглајдера.

На неколико километара од његове куће, на доброг купца и, прије свега, домаћина чека хотел "Басташица" на истоименој ријечици чији извор већ више деценија привлачи ронилачке експедиције из цијеле Европе и свијета, а дубина од 70-так метара привлачи и плаши истовремено.

Као нијеми свједок времена у хотелу је и апартман направљен за некадашњег маршала Тита, који је у њему преноћио само једном, а у који сад мало ко има прилику да завири.

Басташица се након кратког тока улива у Унац, а онда заједно кроз пусту српску земљу хрли до Уне и села Мартинброд, који овог љета походе многи, међу којим посебну пажњу привлаче организоване туре Арапа на који мјештани и даље гледају са чудом.

Мјештанин Радован К. се у село, које је до рата припадало дрварској, а након Дејтона ушло у састав општине Бихаћ, вратио 2000. године и ту намјерава да остане.

"Нема Унца, ни Уне до жаркога сунца. И ниђе `свете седре` и људовања до овдје", поручује он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.