Домаћи произвођачи имају пуне руке посла: Органска храна све чешће на менију ФОТО

Јана Кезић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - Драго ми је да се код наших људи пробудила свијест о значају органских производа, јер потражња за њима на домаћем тржишту константно расте па не можемо стићи произвести довољне количине.

Овим ријечима причу за “Глас Српске” започела је Гога Трипић која је са супругом прије неколико година одлучила да се упусти у ову веома захтјевну врсту производње. Парадајз, краставци, паприке, блитва и зелена салата су само неки од производа које узгајају на имању у бањалучком насељу Дебељаци. Ту су и козе, краве и коке.

- Прије више од десет година одлучили смо да се почнемо бавити органском производњом, првенствено због наше дјеце и нас да имамо здраву домаћу храну - казала је Трипићева, додајући да се временом  прочуло за њихове производе па је купаца било све више, а они су ширили производњу. Иако пут није био нимало лак, како каже, њихова фарма “Еко ДМ” успјела је да дође до сертификата за органску биљну и сточарску производњу. Пуно значи, напомиње Трипићева, и подршка Владе РС.

- Сви подстицаји су око 50 одсто што нам веома значи, а и лакше се упустити у сав тај процес - рекла је Трипићева. Органска производња, објашњава, захтијева доста физичког рада за разлику од конвенционалне.

- На примјер, ако се поврће шприца хемијским препаратима то треба одрадити једном у 15 дана, док ми морамо сваки други дан користити органске препарате против буба или приправке који ми радимо од млијека, коприва, јода, соде бикарбоне, љуте паприке или бибера. Гријеше они који мисле да органско мора изгледати као пластично, да не смије да на њима буде биљних пужева и ваши, али они који купују знају да није тако - истакла је Трипићева.

Репроматеријал за органску производњу је како каже скупљи од обичног, али они који имају своје ђубриво и све остало прођу доста јефтиније.

- Расаду купујемо од органских произвођача, јер морамо имати све сертификате. Тако је и за храну за животиње. Овдје се много води рачуна о свему, јер контролори једном годишње долазе у редовну контролу, али зна бити и ванредних. Тада морате имати сву потребну документацију и рачуне, а обилазе и парцеле - испричала је Трипићева.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС потврђују за “Глас” да у посљедње двије до три године расте интересовање потрошача за органским производима.

- Из тог разлога интензивно радимо на подизању свијести потрошача о значају и предностима конзумирања органских производа, као и на едукацији потрошача како да препознају органски производ на тржишту. Најбитније је да знају да свако ко им понуди производ као органски мора да има и важећи сертификат за те производе, као и ознаку за упаковане производе, јер се данас нуде и производи које сами произвођачи називају органски без да су прошли контролу и сертификацију - рекли су у овом министарству.

Услови

У Министарству пољопривреде кажу да је на крају прошле године у Српској било око 50 произвођача у систему органске производње.

- Да би неко постао органски произвођач први корак је упознавање произвођача са Законом о органској производњи и подзаконским актима из ове области. На тај начин произвођач ће имати јасну слику о томе шта је потребно да испоштује приликом саме производње хране, до обиљежавања и стављања производа на тржиште - навели су у овом министарству.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
Рођено 14 беба
Рођено 14 беба
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана