Домаћа валута потпуно покривена евром

“Девизне резерве представљају девизну активу монетарних власти - централне банке - и начин кориштења девизних резерви, као и инструменти у које се исте инвестирају зависи од институционалног уређења централне банке и монетарне политике која се примјењује у конкретној земљи”, наводи се у коментару Централне банке БиХ у вези са медијским наводима да БиХ тренутно нема ни грам злата у резервама, те да би, да у претходним годинама није продавала то злато, сада имала 237.000 унци или 7,3 тоне злата вриједности око 450 милиона евра.

Наведено је да је Законом о Централној банци БиХ прописано да је један од основних задатака ове институције, који се извршава под надлежношћу њеног Управног одбора, да држи и управља службеним девизним резервама, првенствено на сигуран начин, а да се потом води принципима ликвидности и профитабилности.

Законом су одређени инструменти у које Централна банка БиХ може инвестирати девизне резерве, те у складу са тим ова банка инвестира девизне резерве примарно у вриједносне папире држава чланица еврозоне највишег кредитног рејтинга, депозите код одабраних централних банака у еврозони, Банке за међународна поравнања у Базелу и иностраних пословних банака високог кредитног рејтинга, као и у монетарно злато, водећи рачуна о ограничењима улагања у сваки појединачни инструмент, сваку појединачну земљу и поједину пословну банку.

У управљању девизним резервама посебна пажња посвећује се управљању везаним ризицима.

У процесу управљања девизним резервама, посебно на тактичком и оперативном нивоу, континуирано се разматрају све доступне информације са релевантних тржишта новца и капитала у еврозони и свијету, као и доступне прогнозе које би могле утицати на инвестирање девизних резерви у текућој години, али и у наредном периоду. Ово је уобичајена пракса централних банака, које су посебна, врло конзервативна, врста инвеститора, наводи се у коментару Централне банке БиХ достављеном Срни.

Централна банка БиХ прилагођава структуру портфолија девизних резерви вршећи купопродајне трансакције расположивим инструментима, укључујући и злато.

Централна банка БиХ не коментарише појединачне инвестиционе одлуке, а, информације о структури девизних резерви, односно учешћу појединачних инструмената у портфолију девизних резерви, као и начин доношења одлука су јавно доступне у званичним публикацијама Централне банке БиХ.

Када се говори о смањењу капитала, овдје је ријеч о обрачунским ефектима, а не о трајном губитку капитала.

Рачуноводствено евидентирање обрачунских ефеката везаних за капитал је обавеза по међународним стандардима које Централна банка БиХ мора у потпуности да задовољи.

Тржишна кретања и њихови ефекти на капитал су феномен са којим се суочава цијели свијет, па и централне банке, а не само Централне банке БиХ.

У периоду када расту каматне стопе категорија капитала гдје се евидентирају промјене по основу промјене резерве фер вриједности из инвестиција се мијења, те је иста у ери ниских каматних стопа висока, док се иста са растом каматних стопа смањује.

Централна банка БиХ континуирано предузима мјере прилагођавања свог портфолија, све с циљем очувања вриједности нето девизних резерви, односно монетарне стабилности валутног одбора.

Раст каматних стопа на релевантним финансијским тржиштима имао је одређени негативан ефекат на наведену категорију капитала Централне банке БиХ /због смањења тржишне вриједности обвезница еврозоне усљед прилагођавања новонасталим тржишним условима/, али је тај ефекат ограничен.

С друге стране, повећање каматних стопа представља прилику за реинвестирање средстава по повољнијим условима и тиме и повећање вриједности девизних резерви и јачање валутног одбора и капитала Централне банке БиХ, поручују из ове институције.

Према писању појединих медија, све своје злато које је имала БиХ је продала, БиХ формално-правно нема злато, већ је оно у власништву Централне банке БиХ која га продаје или купује у зависности од њихове личне процјене и за те одлуке им не треба сагласност Министарства финансија и трезора или Савјета министара.

Наведено је и да је из средстава сукцесије бивше СФРЈ, 2001. године БиХ добила око 195.000 унци злата, али одмах након тога одлуком Савјета министара, којим је тада предсједавао Златко Лагумџија, а министар финансија био Анто Домазет, то злато је продато по цијени од 273 долара по унци, што је око 53,5 милиона КМ.

Према медијским наводима, убрзо, након тога, цијена злата порасла је на око 300 долара по унци чиме је БиХ изгубила око пет милиона КМ, а да је данас продавала то злато, могла би добити 352 милиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.