Домаћа производња млијека у паду: Катанац на све више малих фарми

Према подацима Завода за статистику Републике Српске мљекаре су прошли мјесец прикупиле 7.488 тона крављег млијека, што је за 1,1 одсто мање у односу на август прошле године, али и 0,7 одсто мање у односу на јул ове године.  Колико је ситуација у мљекарском сектору тешка за “Глас” прича предсједник соколачког Удружења произвођача млијека “Благо Романије” Саша Каповић који наводи да је само од почетка године на сарајевско-романијској регији угашено шест фарми које су имале до десет грла.

- Та газдинстава су у потпуности обуставила производњу. Распродали су краве јер нису могли опстати. То је озбиљан проблем, јер код нас на регији преовладавају управо ситни произвођачи, а наука је доказала да када дође до уништавања малих фарми, које су носиоци производње, потребно је да прође минимално 12 година да се стање поврати. У планинском крају можда и никад, овдје кад неко закључа домаћинство више се не враћа - истиче Каповић. Додаје да је главни разлог гашења фарми нерентабилна производња која проистиче из ниске откупне цијене млијека.

- Просјечна откупна цијена на подручју наше регије је 0,83 КМ за литар. Најмањи произвођачи наплаћују 0,75 КМ за литар, док је максимална откупна цијена млијека 0,90 КМ. Иако се давно причало да ће нам у откупу млијеко плаћати по марку, то се још није десило, а све испод марке за нас значи пропаст. Људи не могу опстати и хранити грла са садашњим приходима. Плус, појефтињење житарица не прати пад цијена сточне хране - прича Каповић и наглашава да је сурутка, која је нус производ, у малопродаји скупља од литра млијека у откупу што је мимо сваке логике.

Почасни предсједник Удружења пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске, који се деценијама бави производњом млијека, Владимир Усорац каже да је и сам приморан константно смањивати број грла.

- Капацитет фарме је 150 музних грла, а тренутно их имам 80 с тим да сам прије двије године имао око 120 крава. Због низа проблема који оптерећују производњу мало-помало почео сам празнити штале. Производња млијека у бањалучкој регији у паду је за 30.000 литара дневно у односу на годину, двије. И тај пад ће се наставити. Наруку нам не иду временске прилике, откупна цијена, али и радна снага. Плата радника на фарми је 1.700 КМ плус храна и смјештај, али нема ко да ради - истакао је Усорац.

Он предвиђа да ће се у наредних неколико година производња млијека у Српској свести на 50.000 литара дневно.

- Прогноза је поразна, али лоша ситуација је и у Србији, Хрватској, цијелој Европи - тврди Усорац. 

И власник бијељинске мљекаре “Дуле” Душко Цвјетиновић истиче да је производња млијека опала код његових коопераната, али као разлог наводи високе температуре у љетним мјесецима и мањак квалитетне хране за стоку.

- По нестанку старих силажа производња млијека је почела да опада. На мом откупном подручју опао је број литара по музном грлу, није да су фармери смањили бројност крава. Очекујем да ће са захлађењем и новом силажом доћи до раста производње – рекао је Цвјетиновић.

Он је додао да литар млијека у просјеку откупи за око 90 фенинга по литру, те да у овој години није било поскупљења њихових готових производа.

-  Сматрам да су садашње цијене у малопродаји, али и откупу реалне и да неће доћи до пада или раста - категоричан је Цвјетиновић.

Дуговања

Саша Каповић наводи да дио произвођача сарајевско-романијске регије има проблема и са отежаном наплатом испорученог млијека.

- Једна мљекара из ФБиХ, која откупљује око 30 одсто млијека са подручја Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска, од маја није уплатила ни фенинга произвођачима. Ти људи су у безизлазној ситуацији и ми као удружење настојимо на све могуће начине да се изборимо с тим проблемом – наводи Каповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.