Дојче веле: Њемачка вапи за радницима са Балкана

Да дође свако ко може да ради -  тако се укратко може описати апел Кристијана Дира, шефа посланичке групе Либерала у њемачком парламенту.

-Након фазе гастарбајтера 50-их и 70-их, тржиште рада се затварало. Мора да буде обратно. Данас девиза мора да гласи: свако ко може да живи од својих руку, мора одмах имати дозволу за рад - рекао је Дир листу "Велт".

Слике хаоса и гужви на њемачким аеродромима и на хиљаде отказаних летова на почетку сезоне љетовања, натерале су Владу да интервенише и обећа експресно издавање радних дозвола јер су, током пандемије аеродроми и авио-компаније отпуштали људе, а данас им недостаје више од 7.000 запослених.

Очи се упиру у Турску и западни Балкан, одакле би требало да се регрутује испомоћ на период од највише три мјесеца, наводи DW.

-Побринућемо се за то да не буде дампинга плата и да запослени буду добро смjештени - рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.

Још није утихнуо вапај из авиосаобраћаја, а јавили су се угоститељи, експлицитно позивајући власти да им олакша довођење људи са западног Балкана.

Релативно нови њемачки закон о досељавању омогућава рад свима који нађу послодавца под условом да су за нешто стручни, могу да буду рачуновође или шофери, важно је да имају неки папир.

Изузетак је такозвано "западнобалканско правило", донијето у јеку избјегличке кризе када су се мигрантима из Сирије и даљег истока масовно придруживали потражиоци азила из Србије, Македоније или са самопроглашеног Косова.

Тада је утаначено да годишње 25.000 људи из земаља западног Балкана може добити радне дозволе у Њемачкој, чак и кад су у питању неквалификовани радници.

Али, сада удружење угоститеља Дехога тражи више.

-У земљама западног Балкана има доста радне снаге која би радила у хотелима и ресторанима у Немачкој - тврди шеф удружења Гидо Целик.

Слично као и аеродроми, и угоститељи у једном периоду пандемије и локдауна готово да нису имали посла, а сада немају људства.

Целик каже да око 60 одсто хотела и ресторана тражи конобаре, куваре, собарице.

Зато тражи да Влада још продужи "западнобалканско правило" које истиче крајем 2023. године, те да убрза издавање виза и радних дозвола.

Ноторна је већ жеђ немачког тржишта рада за мајсторима свих врста, возачима, или медицинским особљем које масовно долази из Србије и комшилука.

За ове потоње, према ранијем истраживању DW-а, клинике и старачки домови плаћају посредницима и по 15.000 евра како би им довели само једног његоватеља.

Према подацима њемачке Савезне службе за запошљавање, у марту ове године је 50.000 држављана земаља западног Балкана радило у сектору медицине и његе у Њемачкој.

То је око 6.500 људи више него годину дана раније.

Инсајдери из бранше тврде да је бројка и већа, да се годишње увезе више од 10.000 неговатеља са ових простора, највише из БиХ и Србије, али и са такозваног Косова, из Албаније, Сјеверне Македоније и Црне Горе.

Балканске болничарке су тражене, оне би требало да „крпе рупу“ у Њемачкој гдје ће, према најцрњим процјенама, кроз пет година недостајати 200.000 неговатеља.

Према ријечима шефа одјељења људских ресурса, у једном великом ланцу домова, они су спремни да плате између осам и 10.000 евра како би довели једну његоватељицу.

У немачким агенцијама, кад се микрофони искључе, признају да неке клинике плаћају више, све до 15.000 хиљада евра.

Ту суму агенције диеле школама језика и својим регрутерима, а остатак је профит.

Према истраживању "Дојче велеа", бранша је тешка више стотина милиона евра годишње.

Како пише недељник "Цајт", мањак радне снаге је такав да се не може попунити брзинским акцијама попут довођења гастарбајтера на аеродроме како би спасили Нијемцима љетовања.

-У првом кварталу било је упражњено 1,74 милиона радних места, а стопа незапослености је већ испод пет одсто. Илузорно је дакле да се рупа може попунити само повећањем плата и побољшањем услова рада, иако су ти кораци исправни - пише лист.

Додаје да ће мањак бити још много већи и неће се ограничити на поједине бранше.

-У услужним дјелатностима је само највидљивији, јер је овде корона оставила највеће посљедице - додаје се у тексту.

Према процјенама стручњака, мањак радника би могао да пребаци три милиона до 2030. године јер, такозвана генерација бејби-бумера одлази у пензију између 2025. и 2035. године.

Не само да неће радити, него ће многе неко морати и да његује што само значи још већи мањак.

Недавно је министар рада Хубертус Хајл најавио „модерни закон о усељавању“ за јесен и сва је прилика да ће долазак у њемачку бити додатно олакшан.

Са друге стране, питање је колико је људи уопште остало у Србији и региону, таквих да су спремни да иду у Немачку.

Према наводима DW, све чешће се чује да је тржиште рада исушено, те да региону пријети демографска катаклизма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.