До чега све може довести пад привредних активности у Њемачкој

Каже ово за “Глас Српске” економиста Синиша Пепић, коментаришући тешку економску и привредну ситуацију у некадашњој европској локомотиви развоја - Њемачкој. Према његовим ријечима, у неком претходном периоду иностране дознаке, колико му је познато, чиниле су чак 17 одсто БДП БиХ, што је назвао једном моћном индустријом која учествује у креирању макроекономских показатеља. 

- И овај податак јасно указује колико су иностране дознаке важне не само за породице којима се оне шаљу, већ и за економију БиХ. Вјерујем да је актуелна рецесија у Њемачкој, али и инфлација, односно већи трошкови живота, већ натјерала један број наших људи који ради у овој земљи да озбиљно важе шта да ради с новцем. То наравно може да утиче на количину иностраних дознака које су се до сада слале. Свако ће процјењивати колико ће убудуће слати тог новца својим најближим у БиХ. Претпостављам да ће се један број тих људи можда и одрећи неких ствари, како би и даље помагали својим најближим. Због тога сматрам да тај евентуални пад обима иностраних дознака неће бити велик, али да ће бити стагнације то је мање-више сигурно - истакао је Пепић.  

Наводи и да су иностране дознаке једна врста Ахилове пете БиХ, јер стварају лажну слику о стварним макроекономским показатељима земље. Сматра и да када велики новац стиже у виду ових дознака из иностранства то врло често економије тих земаља чини рањивим, јер се ствара једна вјештачка слика стања о економском развоју и расту БиХ. 

Када је у питању увођење новог прекограничног система контроле од стране земаља Европске уније (ЕЕС и ЕТИАС) те колико би он могао утицати на рад на црно у Њемачкој, односно прилив новца из ове земље, Пепић каже да би у овом случају требало узети у обзир да се паралелно с тим у Њемачкој спроводи процес либерализације тржишта рада и имиграционих политика.   

- То ће несумњиво утицати на оне који су до сада ишли радити на црно, али ће свакако и убрзати процес регуларног запошљавања код њемачких и европских послодаваца - сматра овај економиста.

Слично мишљење има и економиста Игор Гавран. Убијеђен је да ситуација није нимало ружичаста, иако тренутни званични подаци указују да још увијек није дошло до пада иностраних дознака. 

Наиме, према подацима Централне банке БиХ (ЦБ БиХ), персонални трансфери током прошле године износили су 3,79 милијарди марака, а у прва два квартала ове - 1,97 милијарди.  

- Требало би имати у виду и да ови бројеви с којима баратамо, не откривају колико новца уистину уђе у БиХ, јер значајан дио њега дође црним, неформалним  каналима. И ово је вјероватно  највећа трагедија свих балканских држава, не само БиХ, јер иностране дознаке чине огроман дио БДП-а. Без њих би тешко опстале економије свих балканских земаља па и саме Хрватске. Оне их држе у животу. Наравно да онда и криза унутар Европске уније, а посебно у Њемачкој у којој ради значајан број држављана БиХ, представља велики потенцијални ризик, поред већ постојећих који се огледају кроз пад извоза, односно наруџби из иностранства - каже Гавран за “Глас Српске”. 

Сматра да су се власти до сада индолентно односиле према одласку људи из земље, јер им је један такав сценарио одговарао. Каже да је то један политички економски парадокс - умјесто развијања економије, власти су својим потезима тјерале људе и имале бенефите од тога. 

- Иако ово звучи помало иронично, али је тако. Данас се БиХ налази у ситуацији да не би могла финансијски опстати без дијаспоре и иностраних дознака. Да закључим, бојим се да ће ова криза утицати не само на квалитет живота тих људи који вани раде, већ и на количину новца од ког ми толико зависимо, а који ће они убудуће слати својој родбини у БиХ. При томе никако не би требало заборавити да добар дио овдашњих породица зависи од њих и новца који им се шаље - истакао је Гавран.   

Додаје и да ова ситуација може имати и евентуалне позитивне ефекте, који би се могли огледати кроз повратак људи са рада у иностранству, под условом да се они одлуче да покрену неки бизнис у БиХ. Други - тешка ситуација у Њемачкој, али и другим европским земљама могла би довести до пада цијена некретнина у БиХ, јер ће људи, гастарбајтери, имати све мање новца за куповину.    

Њемачка економија тренутно се налази у такозваној техничкој рецесији, јер већ два узастопна квартала биљежи привредни пад. Практично не постоји област у којој иде добро. Најгоре је у аутомобилској индустрији, која за собом вуче и остале кључне секторе. “Фолксваген” први пут разматра затварање својих погона. Овај потез, узрокован слабом потражњом у Европи и конкуренцијом кинеских модела, директно би угрозио око 300.000 радних мјеста. Оно што никако не иде наруку овој земљи је и велики пад директних инвестиција, које су мање за 40 одсто, али и одлука да се одрекне јефтиних руских енергената. Према оцјенама појединих експерата, али и њемачких званичника, ни наредне године неће бити много боља ситуација, јер се процјењује да би привредни раст могао бити мањи од један одсто.   

Песимизам 

Према недавној анкети више од трећине Нијемаца (37 одсто) сада се ограничава на куповину само онога што је строго неопходно. Тек сваки четврти анкетирани вјерује да ће наредне године бити боље, три четвртине мисли да ће се њихова финансијска ситуација погоршати или, у најбољем случају, остати иста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.