Дневница у БиХ као сатница у Европи

ГС
Дневница у БиХ као сатница у Европи

БАЊАЛУКА- Док су минимални трошкови живота за четверочлану породицу готово досегли износ од 3.000 КМ, дотле просјечна плата, према посљедњим подацима, износи 1.335 КМ. Тако је живот за бројне породице у БиХ, с европским цијенама хране и других потрепштина, а таквим платама, својеврсно умијеће.

Бруто износ

Цијена рада у БиХ далеко је од оних у Европи и иде до те мјере да је наша дневница попут сатнице у појединим европским земљама. У ФБиХ, према посљедњем израчуну, бруто сатница износи 11,60 КМ или 5,94 евра.

Да се БиХ у Европи по том питању налази на самом дну говори податак да у појединим европским земљама бруто сатница прелази износ од 50 евра. Према посљедњим подацима, у Норвешкој је бруто сатница 54,50 евра или 106,61 КМ, а у Луксембургу 53,9 евра или 105,44 КМ.

Цијена рада по сату у Француској, Њемачкој, Аустрији и Ирској креће се између 40 и 43 евра. У сусједној Хрватској просјечна бруто сатница је 14,40 евра или 28,17 КМ.

Како је могуће да је у БиХ тако мизеран износ цијене рада, питали смо угледног бх. економског стручњака проф. др. Вјекослава Домљана.

– Сатница одражава продуктивност рада. Код нас је продуктивност рада изузетно ниска, јер улажемо много инпута и много некорисне радне снаге и сходно томе су учинци врло мали. Зато је и наша сатница врло мала. Прегломазан је јавни сектор. Од три запослена један је у јавном сектору. Огроман је и непрофитабилан сектор јавних компанија. Годишњи губици износе колико и јавне инвестиције. Сав тај нерад и неефикасност се уграђују у ту надницу – објашњава Домљан, преноси Аваз.

Нема улагања

Тврди да је нужно повећати продуктивност, а она се може повећати иновативношћу и обуком.

– У БиХ нема улагања у иновације, истраживање и развој, а, с друге стране, занемарив је број обука, и то оних које би помогле да се ради на производњи оних производа који су интернационално конкурентни. Дакле, кључна ријеч у нашој економској и развојној политици мора бити продуктивност, а те ријечи, практично, у документима нема – каже Домљан.

Губе мотивацију

Због недовољних примања радници из БиХ масовно одлазе на друга тржишта, попут Њемачке, Аустрије или скандинавских земаља.

Потврђује то и проф. др. Домљан, истичући да у БиХ, напримјер, од девет радника три раде у јавном, а шест у реалном сектору. Просјечна плата у јавном сектору је 1.500 КМ, а у реалном 1.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана