Дјеца препуштена сама себи: Шта кажу стручњаци о порасту вршњачког насиља

Стручњаци кажу да је то веома осјетљива и комплексна тема, која захтијева анализу више аспеката и посебан третман према жртвама и починиоцима.

С тим је сагласан и социолог Драго Вуковић, који каже да су посљедице вршњачког насиља чак и трагичне. Он је подсјетио да ће догађај у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду у историји остати запамћен као нешто најгоре што се икада могло догодити.

Проблеми у низу

Након те трагедије, како каже, проблеми су наставили само да се нижу. Томе свједочи и чињеница да је прије неки дан средњошколац из Билеће направио план напада на школу, а потом је  ухапшен.

– Вршњачко насиље је један од врло озбиљних индикатора стања друштва. Проблем је што се не бавимо суштински друштвеним проблемима, тачније стањем друштва у цјелини, у смислу стања породице, школе, вјере и утицаја глобалних трендова – каже Вуковић.

Истакао је да галопирајућа глобална идеологија меље све пред собом, са циљем да уништи традиционална друштва и вриједности.

– Нама се уништавају традиционалне вриједности и институције као што су породица, вјера и држава. Са друге стране, намећу нам се глобалне ригидне идеологије, које у први план стављају неограничену и лажну слободу и то је главни узрок насиља – рекао је Вуковић.

Изгубљени у виртуелном свијету

Та слобода, прича, никако није апсолутна, него за циљ има то да уништи све оно што јесте морални и вриједносни оквир једног друштва. Објаснио је да промовишу квази нове вриједности, које су неприхватљиве за нормално схватање. Неке од њих су једнополни бракови и родитељ 1 и родитељ 2, као и право да се дијете изјасни којем полу припада.

– Свашта се нуди и толиком брзином да немамо много времена да се суочимо са тим новим појавама, да би се њима супротставили и сачували неке основне вриједности – рекао је Вуковић.

Он је нагласио да је недостатак комуникације суштински проблем свега па и вршњачког насиља, те истакао  да се сада живи у једном новом облику отуђења.

– Човјек је друштвено биће, али данас имамо отуђење од самог себе кроз сајбер заједницу. Виртуелно смо повезани, али смо заправо изгубљени – рекао је Вуковић и додао да је породица кључан фактор комуникације и социјализације дјетета.

Све креће из куће

О овој теми смо разговарали и са школским психологом Сандром Обреновић из Јање, која је потврдила да је вршњачко насиље присутно међу ученицима у Српској.

Истакла је да је највише присутно вербално насиље.

– За проблематично понашање главни узрок је породица, јер дјеца добијају максималну подршку, а понашање дјеце у школи и код куће је другачије. Дјеца су више него икада постала свјесна својих права, али нису својих обавеза – рекла је Обреновићева.

Какав год проблем да направе дјеца се, како каже, само буне како су њихова права угрожена, а врло често у проблем улазе јер желе да се покажу у друштву.

– Дјеца која су склона насиљу не прихватају своје грешке и сматрају да је њихово понашање добро и да не гријеше. Обично је ријеч о клинцима из породица нижег сталежа, као и дјеци из разведених бракова и онда се та нефункционалност породице одржава и у школи – рекла је Обреновићева.

Не плаше се никог

Психолог Бошко Петровић каже да у вршњачко насиље спада много ствари, од називања погрдним именом па све до туче.

– До оваквог стања у друштву је дошло јер се родитељи не баве дјецом и она су препуштена сама себи. Клинци мисле да је у реду то радити и да то тако треба, неки желе да привуку пажњу, а осим тога постоје и дјеца која су код куће гледала насиље, па то само копирају – рекао је Петровић.

Дјеца су данас, како објашњава, генерално бијесна и не могу нигдје да избаце ту своју енергију, а уз то превише времена проводе на друштвеним мрежама.

– Нико не контролише садржај који они гледају на интернету, а то махом буде неко насиље. Осим тога, дјеца су добила идеју да раде неке ствари и због велике медијске пажње око свих тих случајева вршњачког насиља, а генерално су постала паметнија и схватили су да се могу извући – објашњава Петровић.

Додао је да су дјеца прије била другачија и застрашена у школи, па им сулуде идеје и нису падале на памет, јер је наставник био нека фигура страха.

– Данас тога више нема, дјеца се не боје ни својих родитеља. Немају страха да ће нешто да им буде ако направе било какав проблем, јер виде да ће проћи некажњено – рекао је Петровић и додао да је проблем и то што се дјеца од малена не уче емпатији.

На питање како ријешити овај проблем, Петровић каже да непоходна прво едукација родитеља и наставника, преноси Српскаинфо.

– Након тога, родитељи то треба да пренесу на дјецу. Ружно је рећи, али у посљедње вријеме родитељи као да избјегавају родитељске обавезе. Када имају довољно времена, неке друге ствари су приоритет. Многи формирају породице само јер би то тако требало да буде и воде се тиме „неко ће их отхранити“ – закључио је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.