Ђаци из Српске кубуре са пет предмета, на поправном њих 1.300

Највише мука, па тако и недовољних оцјена, средњошколци су имали из општеобразовних предмета, те ће се тако највише њих борити да јединицу поправе у двојку из математике, српског језика, физике, енглеског језика и хемије.

Када је ријеч о претходним годинама, из Републичког педагошког завода истичу за "Независне новине" да немају податке за ранији период.

"Када говоримо о средњим школама, Републички педагошки завод располаже подацима само за ову школску годину, јер је електронски дневник уведен у све школе од ове школске године, док су за претходне школске године школе имале обавезу достављања извјештаја о успјеху ученика тек након спроведених поправних испита", навели су за "Независне новине".

Дражена Мршић, предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор, истакла је да најчешће није случај да је у питању само један предмет или један професор, већ да су то различити предмети у оквиру којих дјеца нису показала резултате који су неопходни да би добила позитивну оцјену.

"За школу у којој има у просјеку 350 до 400 ученика, ако десет ученика оде на поправни испит, не мислим да је то нешто алармантно нити да то одступа у односу на претходне године", објашњава Мршићева.

Разлога зашто на крају школске године у свједочанству буде недовољних оцјена има много.

"Једноставно, дјеца се упишу на занимање, не добију довољно информација, односно не распитају се у довољној мјери на какво занимање се уписују. Онда се деси да дијете није задовољно својим избором, затим се деси да један предмет иде боље, а други мало слабије", истиче она.

Као једну од важних ставки наводи да су школе обавезне да обезбиједе допунску наставу за ученике са негативним оцјенама.

"Ту се поставља питање, ако школа обезбиједи допунску наставу, зашто се дијете не појављује редовно. Дакле, од када постоје образовни систем и средња школа, било је и поправних испита. Није то алармантно одступање у односу на претходне године. То је број који се појављује сваки пут", наводи Мршићева.

Према њеним ријечима, у августу се прије самог поправног испита организује припремна настава, на којој предметни професор пролази цјелокупно градиво из те школске године са учеником, те му помаже да се припреми за полагање.

Да постоје бројни разлози због којих ученици имају лоше оцјене које их воде на поправни, сматра и Љубан Бајић, предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије.

"Ту буде сплет свих околности и нерада, и слабог знања из основне школе, затим нерада ученика у средњој школи. Може бити и промашено занимање. Такође, ученици који желе четврти степен, упишу четврти степен, а нису капацитета за тај степен него су више за трећи степен", наводи Бајић за "Независне новине" само неке од разлога који могу утицати на ђаке и оцјене.

Много боља ситуација није ни у основним школама у Републици Српској. У односу на средње школе, у основношколском образовању пролаз у августу покушаће остварити 728 ученика који су упућени на поправни испит.

"На поправни испит је упућено 555 ученика из једног наставног предмета, са једном недовољном оцјеном, и 173 ученика из два наставна предмета, са двије недовољне оцјене", истакли су из РПЗ-а.

Поредећи са ранијим годинама, у овој школској години повећан је број ученика који ће август провести у школским клупама.

"У школској 2021/2022. години на поправни испит је упућено 655 ученика, док их је у школској 2022/2023. години упућено 534. Упоређивањем наведених података можемо констатовати да је у овој школској години дошло до повећања броја ученика који су упућени на поправни испит", истичу у РПЗ-у за "Независне новине".

Исти предмети су мучили и основце, па је тако највише негативних оцјена закључено из математике, физике, српског језика и енглеског језика, а затим слиједе остали предмети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.