Директор Противградне превентиве РС: Наоружавамо станице
ГРАДИШКА - У послијеподневним часовима данас, али и наредних неколико дана, усљед дневног загријавања атмосфере, постоји могућност нових временских нестабилности које би за посљедицу могле имати невријеме какво је у суботу погодило западне, сјеверне и сјевероисточне дијелове Републике Српске.
Поручио је ово Тихомир Дејановић, директор Противградне превентиве Републике Српске, додајући да се ситуација прати из часа у час.
"Стално смо у режиму појачаног праћења, данас већ наоружавамо станице", навео је он.
Подсјетио је да је само у суботу послијеподне испаљено чак 330 противградних ракета, из 121 станице.
"330 ракета које смо испалили јуче је баш пуно за један дан, али је то било неопходно јер је читаво наше подручје овдје било захваћено градом, по два три облака су се кретала истом трасом, од Уне до Дрине, читаво подручје на којем смо дејствовали било је захваћено са 23 процеса. Станице су практично остале без ракета, данас ће то бити попуњено све, јер очекујемо временске нестабилности у поподневним часовима", појаснио је он.
Највише ракета јуче је испаљено на подручје Градишке – 47, затим Прњавора 46, преко 20 на подручу Зворника, Српца и Бијељине, у Брчко дистрикту 20…
На територији града Бањалука, кога је такође погодило огромно невријеме, испаљене су три противградне ракете.
На питање зашто само толико у највећем граду Српске, Дејановић појашњава да се градоносни облак који је дошао до Бањалуке формирао у Трну и Лакташима.
"На том подручју се почео формирати, није дошао са стране. У њега је пуцано у предњу десну страну из подручја Челића и Лакташа, пуцане су три ракете, јер су то биле једине задовољавајуће позиције из противградних станица које су могле дејствовати. Знате да се изнад града не може пуно дејствовати, ракете се не испаљују на насељено подручје", појаснио је Дејановић.
Подсјећања ради, противградна заштита дјелује од Уне до Дрине, тачније, захвата комплетан сјеверозападни дио Републике Српске, остатак Подриње, Калиновик и Фоча, гдје се Херцеговина састаје са брањеним дијелом, пишу "Независне новине".
На тим позицијама постављене су противградне станице, које дјелују по потреби, а свака локална заједница која има постављену ту станицу, требало би да има и потписан уговор за Противградном превентивом РС, како би она могла дјеловати када дође до невремена. Тим уговором, појашњава Дејановић, локалне заједнице су дужне да плаћају мјесечни паушал, чији износ зависи од самог уговора, али се зна да једна противградна станица кошта 3.000 КМ.
"То је тако законски регулисано већ 20 година", каже он.
Ипак, Дејановић за "Независне новине" истиче да и даље има општина које не плаћају поменути паушал, што даље води томе да противградна заштита не може дјеловати на том територију.
"80 одсто њих плаћа паушалу, има један знатан који не плаћају. Обично се обрате када буде касно. Ми не можемо да почнемо сезону противградне заштите, пред услове потписа уговора. Значи, ове године имали смо случај Козарске Дубице, са којима смо тек 24. маја потписали уговор, када се десило прво невријеме. Деси се тако нешто, али не бих улазио у то. Ове године, једино Кнежево није потписало уговор од општина које имају изграђен систем противградне заштите. Онда не можемо реаговати на тој територији, не можемо без дозволе МУП-а РС реаговати на своју руку. Само говорим како је законски", истакао је Дејановић.
На питање како ће се намирити штета коју су претпјели грађани (домови, усјеви, аутомобили…), одговара:
"Сва материјална добра морају бити осигурана да би неко могао да тражи исплату штете. Противградна превентива покрива, односно спјечава појаву веће штете од око 60-70 одсто. Ми не надокнађујемо штету која се појави. Илузорно је то помињати, имовина се мора осигурати", додао је Дејановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
