Дигитална имовина као улог у привредно друштво – нови видови улагања
Обзиром да Босна и Херцеговина, још увијек, није усвојила Закон о дигиталној имовини, а да је Република Српска пружање услуга у вези са дигиталном имовином регулисала само површно, увођењем основних појмова кроз измјене два постојећа Закона, о дигиталној имовини као улогу у привредно друштво можемо причати – само теоријски.
Ситуација је другачија у земљама региона, које су област дигиталне имовине регулисале посебним законодавним актом, као што је нпр. Србија. Увођењем Закона о дигитланој имовини регулисано је и питање дигиталне имовине као улога у привредно друштво.
Дакле, да бисмо одговорили на питање да ли се и под којим условима дигитална имовина може користити као улог у привредно друштво морамо дефинисати појам и основне карактеристике улога у привредном друштву. Улог представља имовинску вриједност коју члан друштва уноси у друштво тј. његов оснивачки капитал.
Сем улога који представљају рад или врсту услуга, улози у својој суштини представљају имовинска права. Улози у привредном друштву дијеле се на новчане и неновчане, а карактерише их њихова процјењивост и преносивост.
Преносивост подразумијева да се улог може пренијети из имовине члана друштва (власника) у имовину друштва, док процјењивост значи да се сваком улогу мора процијењити његова имовинска вриједност, што посебан значај има управо у одмјеравању висине оснивачког капитала правног лица.
Закон о дигиталној имовини Србије има јасна правила везана за третман дигиталне имовине као улога у привредном друштву, те прави разлику између дигиталних валута и дигиталних токена као неновчаних улога друштва, на сљедећи начин:
1. Виртуелне валуте као улог су забрањене из разлога непредвидљивих промијена цијене виртуелних валута на тржишту. Забрана уношења виртуелних валута као улога у привредном друштву на снази је за све врсте привредних друштава. Ипак, Закон предвиђа могућност да се виртуелне валуте замијене за новац те да се као новчани улог уплате у друштво иако тиме улог губи својство виртуелности јер постаје класични улог у новцу.
2. Дигитални токени као улог у привредном друштву представљају врсту дозвољених неновчаних улога у привредном друштву, сем токена који се односе на пружање улуга или извршење неког рада (кориснички токени). Дакле, дигитални токен представља бестјелесно (виртуелно) имовинско право које у дигиталној форми представља једно или више имовинским права његовог власника које може укључивати и право његовог власника да му буду пружене одређене услуге. Разлог за забрану корисничких токена као улога у привредном друшту огледа се у компанијскоправном правилу према коме су улози у раду и услугама забрањени друштвима капитала (акционарско, доо) док је улог у корисничким токенима дозвољен у друштвима лица (ортачко и командитно друштво).
Према важећој регулативе Комисија за хартије од вриједности Републике Србије утврђује листу дозвољених дигиталних токена, тј. токена који су забрањени друштвима капитала а који се односе на вршење рада или пружање услуга.
Остаје да видимо да ли ће БиХ/Република Српска приликом усвајања регулативе о дигиталној имовини пратити праксу Републике Србије, или ће учити на њиховим “грешкама” па усвојити прецизније прописе о дигиталној имовини.
Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић
Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
