Дигитализација сектора осигурања нужна за развој у постпандемијском периоду

Милијана Латиновић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА- Дигитализација сектора осигурања нужан је услов развоја у постпандемијском периоду, а имајући у виду позитивна искуства у земљама региона, потребно је формирање Информационог центра друштава за осигурање Републике Српске (ИЦ ДОРС).

Закључак је то данашње Конференције “Изазови у сектору осигурања у доба глобалне неизвјесности”  коју је у Бањалуци организовало Удружење друштва за осигурање РС при Привредној комори Српске.

Циљ оснивања Информационог центра јесте успостављање јединствене базе података о издатим полисама и регистрованим штетама у области аутоодговорности као и регистрованим штетама по каско полисама.

- Циљ је и успостављање дигиталне примјенеБонус/Малус система односно дигитално тарифирање у складу са законом и подзаконским актима, драстично смањење могућност фалсификовања полиса аутоодговорности и превара у штетама, као и смањење трошкова спровођења осигурања у свим друштвима са циљем обезбјеђивања адекватних средстава за исплату штета с обзиром на високу инфлацију која је задесила и овај сектор – наведено је у закључцима и истакнуто да ће се имплементацијом ИЦ ДОРС успоставити апсолутна контрола над тржиштем осигурања од аутоодговорности.

- Како би се ови циљеви спровели, потребно је допунити закон о друштвима за осигурање у Републици Српској и то по хитном поступку гдје би се јасно дефинисало успостављање ИЦ ДОРС између друштава за осигурања са наведеним циљевима или кроз подзаконске акте регулаторне институције захтјевати од друштава за осигурање евиденцију издавања полиса аитоодговорноси у реалном времену у јединиственом информационом систему – појашњено је.

Осим тога, истакнуто је и да у циљу очувања стабилности сектора осигурања и неутралисања актуелних макроекономских утицаја, постоји висок ниво потребе за прелазак на захтјеве солвентности који су засновани на вредновању ризика, али уз опрезан и постепен приступ.

Раст стопе инфлације у комбинацији са бржим растом штета од премија и исувише високим трошковима спровођења осигурања угрожава довољност премије у осигурању од аутоодговорности.

- Спроведена анализа показује да је потребно повећати минималну тарифну премију у овој врсти осигурања у Србији, Републици Српској и у Црној Гори. Повећање премије од аутоодговорности је предуслов за обезбеђење солвентности осигуравача на тржишту на коме је ово доминантна врста осигурања и у интересу је осигураника, да би осигуравачи били способни за измирење обавеза према њима у будућности – наведено је у закључцима Конференције.

Истакнута је и неопходност промјене законског оквира којим се третира “Закон о порезу на доходак” и “Закон о доприносима” у смислу ослобађања плаћања пореза на доходак и пореза и доприноса у одређеном износу како би се стимулисао развој ове врсте осигурања.

- Неопходно је одређивање адекватне висине премије, квалитетно управљање штетама кроз праћење комплетног процеса здравственог прегледа у циљу спречавања овертреатмент-а. Потребно је креирање квалитетне мреже здравствених институција као и праћење задовољства корисника кроз сопствени систем и/или подршку партнерске асистенцијске куће – стоји у закључцима.

Током Конференције закључено је и да је потребно успоставање јединствених критеријума за процјену штета у аутоодговорности.

- Оријентациони критеријуми за видове правичне новчане накнаде нематеријалне штете усаглашени су на панелу за уједначавање судске праксе из грађанске области одржаном, 29. октобра 2015. године али се исти не примјењују доследно и они као такви нису обавезујући за поступајуће судије. Потребно је упутити захтјев Врховном суду РС испред Удружења осигуравача Републике Српске за израду нових, усаглашених јединствених критеријума за накнаду нематеријане штете и тражити доследну примјену истих. Упутити захтјев Министарству финансија  РС да се изврши допуна Закона о обавезним осигурањима у саобраћају у дијелу дефинисања јединствених критеријумима за накнаду нематеријалне штете – наведено је у закључцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана