Десетине хиљада људи окупило се на збору у Стричићима VIDEO

Манифестација је почела служењем Свете литуригије и помена Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму у Цркви Успења Пресвете Богородице. Потом је уз пригодан културно-умјетнички програм на зборишту „Код Јаблана“ одржана свечана академија на којој су се обратили званичници и уручена „Кочићева награда“.

Осим бројних становника Српске, у пишчевом родном селу окупили су се гости и из других земаља, али су ипак главне звијезде на зборишту били узгајивачи бикова и њихове мегданџије. 

Један од организатора кориде Душан Савановић казао је за "Глас Српске" да је за два дана било 28 борби бикова и да је од самог почетка било више фаворита.

Најтежи бик који ушао у борилиште имао је 1.260 килограма.

Борба бикова је, како каже Савановић, страст, а не уносан посао.

- Ове године су бикови превалили и до 450 километара и стигли чак и из Црне Горе и Хрватске - казао је Савановић.

Адријано Дубић, који је свог бика на Стричиће довео чак из Врбовца код Загреба, каже да већ три године побјеђује на Мањачи.

- И ове године смо дошли да подржимо кориду са два бика, Агресором, који има 1.500 килограма и Голубом, тешким 750 килограма - рекао је Дубић.

За разлику од Дубића, Радомир Шкрбић са Мањаче на кориди учествује већ пет деценија.

- На кориду сам долазио још као дијете, са оцем и дједом, а за 50 година, колико се моји бикови боре, прошли смо кроз све категорије, те више пута били побједници - казао је Шкрбић.

Да су његови бикови миљеници на збору, свједочи велики број њихових навијача, као и то што су они опјевани чак и у народним пјесмама.

- Када се подударе добри бикови, њима ништа не смета, они се боре и на киши и на сунцу - рекао је Шкрбић.

Мујо Хрвачић из Јајца каже да му је част да учествује на кориди, нагла-сивши да са вољом долази већ пет година.

Осим свечане академије и кориде, велику пажњу посјетилаца привукло је и такмичење у бацању камена с рамена, гдје су учесници били из цијелог региона.

Послије бесједе о Кочићу и ужарених борби бикова, многи посјетиоци предах су нашли испод неког од шатора, гдје није мањкало пјесме. Ни високе цијене хране и пића нису испразниле шаторе два дана зборовања.

- Збор посјећујем већ годинама и увијек ми је драго да дођем у Стричиће, највише због дружења, али и осталих садржаја - рекао је Драган Ђуза из Мркоњић Града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.