Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи: Љекарима са нашом дипломом отворена врата широм свијета

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић наводећи да је ова високошколска установа 2023. године прославила три деценије рада те да је од оснивања до данас напредак видљив на свим пољима.

- Факултет се развијао корак по корак уз огроман труд и ентузијазам свих оних који су га водили и радили у њему. Данас имамо савременију и бољу наставу са већом оријентацијом ка пракси, бољу опрему за едукацију и већи број добро едукованих наставника и сарадника, што омогућава динамичнију и интересантнију наставу. Увођење великог броја нових предмета и метода у настави допринијело је већој ретенцији знања студената у односу на раније. Нове технологије су омогућиле лакше овладавање знањем и кроз различите креативне задатке боље и лакше учење медицине - рекао је Бокоњић наводећи да су то препознале на стотине иностраних студената који знање упијају у Фочи.

ГЛАС: Због чега млади из иностранства бирају да студирају у Фочи?

БОКОЊИЋ: Из више разлога. Прво, признатост и проходност наших диплома широм Европе и свијета. Дипломирани љекари и стоматолози могу да се запосле у европским земљама, а могу и да полажу УСМЛ тест када заврше студије те потом раде у САД. Са медицинским асоцијацијама појединих држава договорили смо се шта будући доктори медицине и стоматологије треба да науче и савладају током студија и које услове треба да испуне како би могли одмах по завршетку студија радити у земљама из којих долазе. То је посебно договарано са Медицинским комитетом из Индије. Цијена студирања и живота у Фочи је такође важан фактор који утиче на њихово опредјељење да студирају код нас. И на крају, добар квалитет наставе сигурно условљава повећање броја кандидата за студирање на нашем факултету из године у годину. Агенције које нас заступају у иностранству истичу квалитет наставе и све то доприноси повећавању заинтересованости за студије у Фочи.

ГЛАС: Како сте дошли на идеју да покренете наставу на енглеском?

БОКОЊИЋ: Интернационализација је дефинисана као један од кључних параметара развоја Универзитета у Источном Сарајеву, а након различитих интерних и екстерних евалуација прије седам, осам година једна од најслабијих тачака Универзитета била је међународна сарадња. Желећи да унаприједимо рад Универзитета и подигнемо углед и препознатљивост нашег факултета, стартовали смо са наставом на енглеском језику у академској 2020/2021. Припреме су почеле двије године раније. Извршено је тестирање знања енглеског језика свих наших наставника, а резултати су показали да имамо критичну масу нашег кадра за почетак тог процеса. Организовали смо интензивне курсеве енглеског за наставно особље и ангажовали искусне професоре из цијелог региона те развили брошуре и информационе пакете за стране студенте.

ГЛАС: Има ли назнака да би странци који студирају у Фочи могли остати да раде у Српској с обзиром на одлив кадра из наше земље?

БОКОЊИЋ: У неколико наврата смо им постављали питања да ли ће се вратити кући по завршетку студија или ће покушати да нађу посао у нашем региону или негдје даље. Одговори су шаролики. Већина студената, посебно оних из далеких земаља, жели да се врати кући. Један дио њих, посебно студенти из Индије, желе да оду у САД и неке европске државе. Дио њих, посебно из Европе, изјаснио се да не би имали ништа против да остану радити на нашим просторима. Мада, још је рано за извођење закључака јер је прва генерација наших студената тек на четвртој години студија.

ГЛАС: Шта Српска треба да учини како би задржала медицински кадар, па чак можда и вратила дио оних који су отишли у иностранство?

БОКОЊИЋ: То је врло тежак и сложен задатак. Новац и услови рада које пружају поједине земље тешко је достићи. Посебан проблем је што недостатак медицинског кадра постоји и у развијеним европским државама. Оно што можемо покушати јесте да побољшавамо услове рада и пружимо могућности за различита усавршавања нашим љекарима. Везивање најбољих љекара за факултет се показало као добар модел. Већина колега који раде у клиничким центрима или универзитетским болницима, кад имају дио радног ангажовања везан и за факултет, теже одлазе јер имају веће могућности и за зараду и за напредовање. Подршка у смислу омогућавања усавршавања, гајење добре радне атмосфере и стимулисање креативности су такође важни фактори који могу утицати да наши кадрови остају овдје.

ГЛАС: Које су мањкавости образовног система у Српској и колико је важно да се мијењају ствари у наставним процесима?

БОКОЊИЋ: Неопходно је и круцијално ако желимо добро едуковане дипломце. Наставни план и програм се мора стално модернизовати и унапређивати у складу са трендовима и потребама друштва. Такође, наука напредује и нове ствари се студентима морају презентовати. То је посебно важно у медицини која се стално мијења. Такође, велики изазов је интернет који је, с једне стране, одличан извор података одакле студенти могу црпити информације, али, с друге стране, представља велику опасност јер постоји море непровјерених и нетачних информација. Оно што је можда и даље највећи проблем нашег образовног система јесте и даље превелика оријентација на теорију, а мање на праксу мада је тај сегмент доста унапријеђен у претходном периоду.

ГЛАС: С каквим предзнањем бруцоши данас долазе на факултет, а како је било прије 10 - 15 година? Да ли су нам и ту потребне реформе?

БОКОЊИЋ: Сасвим сигурно да су потребне и природне. У креирању наставних планова и програма у средњим школама, односно гимназијама треба да учествују и професори са факултета с циљем боље припреме будућих кандидата за студирање. Посебно је ово потребно код усмјерених школа као што су здравствене. Квалитет наставе у средњим школама варира и сигурно је потребна једна стандардизација и на овом плану.

ГЛАС: Шта Медицински факултет у Фочи ради када је у питању квалитет наставног процеса?

БОКОЊИЋ: У више наврата смо радили реформу наставног процеса. Дефинисали компетенције и исходе учења које студент мора да добије на крају студија, као и компетенције које студент добија у оквиру одређених предмета покушавајући да урадимо хоризонталну и вертикалну интеграцију курикулума. У добром дијелу смо успјели, али имаћемо посла и у наредном периоду око тог усклађивања. Идеја је да студенти медицине, гдје год да студирају и који год модел студирања да се користи, добију исти сет основних знања и вјештина. Зато смо гледали да наш план и програм ускладимо са плановима и програмима других факултета широм Европе и свијета. Увели смо доста нових интерактивних и модерних метода у настави. Много смо радили и на реформи система испитивања студената у смислу да се на објективан начин провјере неопходна знања и вјештине на појединим предметима користећи платформе за учење, објективне стандардизоване клиничке и претклиничке станице за провјеру знања, различите софтвере и моделе за учење. Систем оцјењивања биће у фокусу и у наредном периоду јер његовим унапређивањем стварамо услове за нову реформу наставе. Захваљујући пројектима успјели смо увести и континуиран тренинг наставника како би били бољи едукатори.

Здравље становништва

ГЛАС: С обзиром на појаву нових, али и буђење старих болести, колико је здравље становништва данас угрожено?

БОКОЊИЋ: Нажалост, много. Појављују се болести које дуго нисмо имали на овим просторима, а разлог је слаб обухват обавезним вакцинама. Морамо радити на здравственом просвјећивању становништва указујући на значај и бенефит вакцина на спречавању појаве тешких болести, програма скрининга и превенције и уопште јачању здравствене културе грађана. Утицај друштвених мрежа и непровјерених информација је огроман, па се мора радити на разбијању погрешног садржаја који нас доводи у ситуацију у којој се сада налазимо. Због појаве нових болести морамо радити на јачању спремности здравственог система, медицинског особља и друштва уопште како бисмо се суочили са будућим изазовима на ефикаснији начин узимајући у обзир искуства која смо добили у борби са “ковидом 19”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.