Данијела Ђукановић, етнолог Музеја РС: Нестаћемо ако заборавимо обичаје

Јаје није имало значајну симболику само у традицији нашег народа већ и других народа. По једном кинеском миту и сам човјек је настао из јајета. Оно је симбол свемира, осликава и његов настанак, из горње половине јајета је настало небо, из доње земља, а из жуманцета сунце.

Музејски савјетник и етнолог у Музеју Републике Српске Данијела Ђукановић за “Глас Српске” каже да је јаје симбол свемира. Бојење јаја сматра се светом радњом и њему се приступа са побожношћу и чистотом.

ГЛАС: Колико је важно, поготово у данашњем времену, да сачувамо свој језик, писмо, вјеру, традицију и обичаје?

ЂУКАНОВИЋ: У данашњем времену модерних технологија, интернета, друштвених мрежа јако је битно покушати анимирати и едуковати младе људе да схвате због чега је битно да уче и знају што више о културном идентитету који се огледа кроз језик, писмо, вјеру, традицију и обичаје. Сваки научни и технолошки напредак у друштву треба да се развија на темељима јасног и израђеног културног идентитета једног народа, а који је дефинисан кроз језик, писмо, вјеру, традицију и обичаје. Велика је обавеза и одговорност људи који образују младе. Они треба да знају како да им приближе и представе значај културног насљеђа како би га они на најбољи начин разумјели и осјетили као дио свог националног и културног идентитета.

ГЛАС: Његош је једном приликом истакао да ако заборавимо ко смо и шта смо, онда постајемо попут “сламке међ' вихоровима”. Да ли се слажете с њим?

ЂУКАНОВИЋ: У потпуности се слажем са ријечима владике Његоша. Ако заборавимо ко смо, шта смо, гдје су нам коријени, ако се стидимо свог културног и националног идентитета, онда ћемо полако као народ нестати. Ми то не смијемо. Свако од нас на свом пољу дјеловања, поготово људи који се баве културом, умјетношћу, просвјетни радници, имају велики задатак на очувању културног насљеђа и да пренесу знања младим генерацијама. Они би требало да кроз свој ангажман у различитим областима дјеловања кроз образовање, умјетност, културу развијају у младим људима потребу за учењем и стицањем нових сазнања, али у повезаности са оним коријеном који је изгрђен кроз вјековни идентитет.

ГЛАС: Да ли се може рећи како живимо у доба које се може потпуно исправно назвати потрошачким, те да у данашњем свијету владају “телевизор и пиво”?

ЂУКАНОВИЋ: Живимо у времену потрошачког друштва. Ми не можемо зауставити вријеме и морамо се прилагодити савременом начину живота, али да конзумирамо оно што нам иде на корист с циљем развоја наше личности. Ми треба да бирамо на који начин и у шта ћемо своје вријеме потрошити. Човјек је биће и материјалног и нематеријалног свијета. Битно је наћи у свему мјеру.

ГЛАС: Какав је Ваш став о друштвеним мрежама?

ЂУКАНОВИЋ: Друштвене мреже имају двојаку улогу. Са једне стране оне отуђују директну комуникацију између људи и људи индиректно постају зависни од друштвених мрежа. Оне омогућавају одсуство живе ријечи која је пресудна у контактима и међуљудским односима у стварању  здраве комуникације међу људима. С друге стране могу да буду на корист да омогуће виртуелну комуникацију са људима који нису физички близу. Све савремене технологије, интернет, друштвене мреже треба да су доступне, само је јако битно рационално контролисати колико времена желимо и треба да будемо присутни у виртуелном свијету. Та контрола је посебно важна према младима, јер они на основу своје зрелости и искуства  нису у могућности сами да процијене који садржаји им могу бити на корист, а који на штету.

ГЛАС: Много се прича о квалитетима и манама нових генерација. Како Ви видите данашњу омладину?

ЂУКАНОВИЋ: Млади у данашњем времену су одлични као и у свим историјским периодима. Не можемо их генерализовати. Јако је битно само младим понудити квалитетан садржај, слушати њих шта жели видјети, пратити их на који начин они данас уче, како им приближити квалитетне садржаје на њима занимљив начин. Морамо се прилагођавати времену у којем живимо, а не говорити е то је некад било другачије. У сваком периоду је било квалитетних младих људи и мање квалитетних. Породица има важну и пресудну улогу које ће животне вриједности млади људи усвајати, а онда наравно школа и друге институције које имају обавезу да усмјеравају младе људе према вриједностима које ће у њима градити и стварати однос према друштву у којем живе.

ГЛАС: Колико је обиљежавање крсних слава, али и Божића или Васкрса, битно у очувању идентитета?

ЂУКАНОВИЋ: Обиљежавања крсне славе, Божића и Васкрса је основа нашег културног и националног идентитета на којима почива идентитет српског народа у дугом историјском периоду. Времена се мијењају, обичаји се прилагођавају, али основни елементи наведених празника треба да буду задржани и наша обавеза је да их сачувамо и пренесемо на млађа покољења.

ГЛАС: Који су Вам најзанимљивији српски народни обичаји?

ЂУКАНОВИЋ: Најзанимљивији српски обичаји су обичаји о прослављању Божића, крсне славе и Васкрса. Обичаји се разликују од краја до краја. У неким крајевима обичаји око прослављања неког празника дуже су се задржали док су у неким крајевима брже нестали. Обиљежавање вјерских празника треба да буде у духу православне вјере којој српски народ и припада. У неким крајевима народ је примјењивао и додавао неке елементе у прослављању неких празника који нису у духу православља, нешто из незнања, нешто што не желе да то промијене јер су њихови преци тако радили. Обичаје треба да чувамо, преносимо на млађа покољења, јер су они заједно са православном вјером основа националног идентитета српског народа.

ГЛАС: Прво јаје, чуваркућа, боји се црвеном бојом, зашто је то тако?

ЂУКАНОВИЋ: Прво јаје је обавезно бојено црвеном бојом. Она означава плодност, напредак и берићет. У неким крајевима васкршња јаја су бојена само црвеном бојом и сматрана су атрибутом Васкрса. Прво обојено јаје назива се чуваркућом, јер се вјерује да оно има моћ да штити кућу и чељад. Сам назив чуваркућа има симболично значење, јер оно нам говори да чува укућане и стоку од болести и сваког зла па је понекад сматрано да има чак и магијску моћ, а ово јаје се обично чувало до наредног Васкрса. Поред црвене боје, јаја су бојена и жутом и тамноплавом бојом. Жута боја добијала се из разног лишћа. У неким крајевима омиљена је зелена боја као симбол природе и раста.

Велики петак

ГЛАС: Од Великог четвртка од Васкрса не звоне ни црквена звона. Говорили нам то о каквом се празнику ради?

ЂУКАНОВИЋ: Најзначајнији празник прије самог обиљежавања Васкрса је Велики петак. Према хришћанској традицији Велики петак је најтужнији дан у години. На Велики петак Исус Христос је разапет. Од Великог четвртка па до Васкрса не звоне звона у црквама већ се удара клепеталима од даску. На Велики петак најстроже се пости. У народу се тога дана не игра и не пјева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.