Данас је Видовдан, празник у коме се преплићу историја и обичаји

Агенције
Данас је Видовдан, празник у коме се преплићу историја и обичаји

Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.

На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.

Кнез Лазар је страдао у Боју на Косову 1389, од турске руке.

Косовска битка постала је кључна одредница српске историје, прије свега због свјесне жртве. У боју је погинуо и султан Мурат, што је јединствен случај у турској историји.

Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.

Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.

Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. вјенчао кнеза Лазара за цара“.

Стицајем необичних околности Видовдан се показао као важан датум у низу момената српске прошлости.

У том смислу најчешће се има у виду да је управо на Видовдан 1914, Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда Хабзбуршког, престолонасљедника Аустроугарске, након чега је почео Први свјетски рат.
Управо на Видовдан потписан је 1919. Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Њемачке, виновнице Првог свјетског рата.
На Видовдан 1921, године Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке државе, који ће бити запамћен као Видовдански. Држава је проглашена уставном, парламентарном монархијом с династијом Карађорђевић на челу.

На Видовдан 1948, у Букурешту је објављена Резолуција о стању у КПЈ којом је совјетски вођа Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро или Коминформ) оспорио врх КПЈ. Резолуцијом су позване здраве снаге да збаце челнике КПЈ,због ревизионизма.

Показаће се да ће тај догађај, односно одбацивање Резолуције Информбироа, трасирати потоњу несврстану политику Југославије.

Године 2001, управо на Видовдан, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и Савезне републике Југославије.
Видовдан је званични државни празник у Србији, у знак сјећања и поштовања према свима који су страдали за отаџбину.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос војницима палим на бојном пољу и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну вјеру.

Према народном вјеровању, важно је шта ће се на овај дан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успјеха.

Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у вријеме Петровског поста.

Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана