Данас је Ђурђиц - ово су обичаји и вјеровања

Ђурђевдан се слави се у прољеће, на дан његовог страдања у вријеме римског цара Диоклецијана 6. маја по грегоријанском календару. А данас се слави Ђурђиц, у знак сјећања на дан преноса моштију овог свеца из Никомидије (сада Измир у Турској) у град Лиду Палестинску.

У срквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.

Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћанство, који је честа крсна слава код Срба и прославља се  у свим храмовима Српске православне цркве.

На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждају, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.

Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вриедан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.

У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а вјерује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.

Код старијих људи постоји вјеровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и промјенљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.

Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и цијеле сљедеће године. У селима западне Србије у ове дане се клало, ћутећи у рану зору на кућном прагу, црно пиле или млад црни пијетао.

Претходно се пилету или пијевцу завеже црним концем кљун да не би пустио никаквог гласа. Одсјечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у вријеме доласка вукова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.