Данас је дан свете Макрине, заштитнице жена
Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају дан свете Макрине. Сматра се заштитницом жена од болести груди и дојки.
Света Макрина била је најстарија сестра Василија Великог и Григорија Ниског. Као дјевица рано би обручена неком младићу благородном. Но када њен обручник умре, Макрина се заветова никада не ступати у брак.
Није право да дјевојка, обручена једном вјеренику, иде за другога; по закону природном треба да буде једно супруженство као што је једно рођење и једна смрт - говорила је.
Још правдаше она то вјером у васкрсење сматрајући обручника свога не мртвим но живим у Бога.
Грех је и срамота, вели, да супруга не сачува вјерности, када јој супруг оде у неку далеку страну.
По том заједно са својом мајком Емилијом прими монаштво у неком дјевичком манастиру, гдје се подвизаваху са другим инокињама. Живљаху од труда руку својих посвећујући већи дио времена богомислију, молитви и непрестаном уздизању ума свога к Богу. Временом сконча јој мајка, а за тим и брат Василије. Деветог мјесеца по смрти Василијевој дође Григорије да обиђе своју сестру, но нађе је на самртној постељи, пише badnjak.rs.
Пред саму смрт св. Макрина уздиже молитву ка Господу: „Ти Господе упокојаваш тјелеса наша сном смрти на неко вријеме, па ћеш их опет пробудити посљедњом трубом. Прости мене и дај ми да кад се душа свуче од тјелесне одјеће, предстaне Теби непорочна и без гријеха и да буде као тамјан пред Тобом“. По том направи руком крсни знак на челу, на очима, на лицу, на срцу и – издахну. Упокоји се у Господу 379. године.
Најљепши украс једне жене јесте стидљивост, као што је бестидство жене најнеприроднији и најодвратнији призор у свијету. Диван примјер женске стидљивости показала је у свом животу света Макрина. У младости отвори јој се нека љута рана на грудима.
Иако је мајка савјетоваше, да покаже рану љекару и потражи лијека, Макрина никако на то не пристајаше. Она себе бјеше потпуно посветила Богу, и не могаше допустити ни помисао, да тјело своје обнажава пред људима, па чак не ни пред мајком својом. Једне ноћи Макрина се умилно Богу молаше. Из њених очију лијаху се сузе у прашину пред њом. С непоколебљивим поуздањем у Господа свога она замјеси прстима прашину са сузама и тиме намаза рану своју. Сутрадан освану здрава.
А када мајка с великом тугом уђе да види своју кћер, ова јој не хтједе рећи, да ју је Господ исцијелио (из смјерности скривајући чудо које она сама учини кроз молитву) него замоли мајку говорећи: „Бићу исцијељена, мајко моја, ако ти завучеш десницу твоју у недра моја, и крсно знамење направиш на болном мјесту“. Завуче мајка руку своју и прекрсти оно мјесто, али не напипа више рану него само ожиљак од зараслих ране. Тако св. Макрина скриваше тјело своје из стидљивости, и чудотворство своје из смјерности.
Обратите јој се ријечима: Света Мајко Макрино, моли Бога за нас!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
