Данас је Аранђеловдан – зашто је важно да на славској трпези имате и жито
Српска православна црква данас прославља Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан.
Овај је празник установљен још у четвртом вијеку.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестјелесних сила добра које су учествовале у стварању свијета. Сматра се чуварем православне вјере и борцем против јереси.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Његов култ настао је у трећем веку и развио се прво у Фригији.
Као празник, Аранђеловдан је установљен вијек касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.
Празник, који је у црквеном календару уписан црвеним словом увијек се обиљежава 21. новембра по новом календару, спомен је на једног од анђела који су се, према предању, са војском свих анђела су.
Аранђеловдан је једна од најчешћих крсних слава код Срба.
Црква подсјећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намијењено је за покој душе предака који су се завјетовали светом архангелу Михајлу, пише РТС.
Свети архангел Михаило заштитник је лозе Немањића, а Аранђеловдан је слава Саборне цркве у Београду.
Вјерује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невјернике усмјерио на прави пут, а невољницима помогао.
Вјерује се и да се помоћу временских услова на овај дан може одредити каква ће бити година. Постоји и изрека: “Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током цијеле зиме и прољећа”.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
