Дан жена – зашто и од када га обиљежавамо

Међународни дан жена је дан када се славе економска, политичка и друштвена достигнућа жена и проговара о потреби остваривања пуне равноправности у свим сегментима друштва. Постао је повод за прославу онога што су жене постигле у друштву, политици и економији. Скупови и протести организују се како би се указало на још заступљену неравноправност.

Првобитно, Дан жена је обиљежен у САД, 28. фебруара 1909, у Њујорку, под називом Национални дан жена.

Организатор манифестације била је Социјалистичка партија САД. Била је то замисао Терезе Малкиел (1874 - 1949) радничке активисткиње, писца, борца за права жена, како се тада говорило, често са ниподаштавањем, суфражеткиње.

Малкиел је заслужна за реформисани Закон о раду државе Њујорк. Њен есеј из 1909. "Гдје стојимо по питању жене? " као и роман, објављен 1910.  "Дневник штрајкача са кошуљама " утицали су на тадашњу јавност.  

Систематски се борила и против расне сегрегације, под мучним утисцима виђеног у јужним државама САД. У познијој фази углавном се посветила образовању одраслих.

Године 1910, у Копенхагену, Данска, приликом Међународне конференције социјалиста, која је одржавана уочи скупа Друге социјалистичке интернационале, појавила се иницијатива да се Дан жена обиљежава редовно, сваке године.  Стотину делегата, из 17 земаља, усвојило је приједлог. Намјера је била промоција равноправности. Тада се посебно наглашавала потреба једнаких политичких права, права гласа и права да се буде биран.

Иницијаторке су иначе биле представнице социјалиста Немачке, Клара Цеткин, Катинка Дункер, Паула Тиде. Тада, међутим, није коначно одређен датум када ће Дан жена бити обиљежаван.

Истицано је касније да је датум обиљежавања Дана жена одабран као сјећање на протест текстилних радница у Њујорку 8. марта 1857. године, што је највјероватније случајна коинциденција.

Већ наредне године Дан жена обиљежен је у више земаља, највише на простору Централне Европе, У Немачкој, Швајцарској, такође Данској.

Најмасовније манифестације биле су тада у Аустроугарској, гдје је наводно одржано око 300 скупова. На транспарентима у Бечу, на Рингштрасе, слављена је Париска комуна из 1871.

Дан жена је те 1911. обиљежен 19. марта.

Конфузија око датума трајаће и надаље. Примјера ради, у САД је прихваћена посљедња недјеља фебруара.

Године 1914, у Њемачкој, је дан жена обиљежен 8. марта. Био је то највероватније стицај околности, пошто је дан пригодно пао у недјељу.

У Британији је међу водећим промотерима Дана жена, као и уопште женских права, била Емили Пенкхерст, позната суфражеткиња, још више њена кћи Силвија. Обе су у више наврата хапшене и осуђиване.

Вриједи поменути да је Емили Панкхерст била међу истакнутим промотерима Србије током Првог свјетског рата у Британији и САД, посебно након трагичног повлачења преко планинских врлети у зиму 1915/1916, пут Јадрана.

У Русији је Дан жена први пут обиљежаван 1913, и то посљедње суботе фебруара. Пошто је у царској Русији службени календар био јулијански, обиљежавање је заправо падало 8. марта по грегоријанском рачунању.

Одатле је заправо потекло и коначно усвајање тог датума.

Године 1917. штрајк текстилних радница у Петрограду, започео је 8. марта. Тај догађај испоставиће се као један од почетних момената Фебруарске револуције којом је срушен царизам. Била је то комбинација покрета маса, углавном уморних од рата, и дворског преврата.

Осим радничких окупљања и штрајкова, главнину масе која је изгурала револуцији тада у Петрограду чинили су заправо војници којима је основни циљ био да избјегну одлазак на фронт.

Послије коначне побједе бољшевика у совјетској Русији 8. март је дакле по више основа прихваћен као датум обиљежавања Дана жена. Из интернационалних разлога, а и због чињенице да су управо раднице, на тај дан, започеле Фебруарску револуцију. Иницијатор усвајања тог датума као празника је наводно била Александра Колонтај (1872 - 1952).

У Совјетском Савезу је иначе, године 1965. Дан жена, 8. март, постао и нерадан дан. 

Одатле, 8. март је као Дан жена прихваћен у земљама, или макар политичким организацијама, које су совјетски друштвено политички модел имале као узор.

Обиљежаван је тако у свим земљама Источног блока, у Кини, претходно у републиканској Шпанији, док није оборена грађанским ратом 1936/1939.

Све до позних шездесетих Дан жена је доживљаван готово искључиво као комунистичка манифестација.

Промјена се догодила пошто је феминистички покрет на Западу преузео тај датум, односно празник.

Пошто су га поступно усвајале разне лијеве или синдикалне организације широм свијета, током седамдесетих 20. вијека, преузела га је и ОУН. 

Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала је да се 8. март усвоји као празник, посвећен правима жена.

У појединим земљама, углавном бившим чланицама Совјетског Савеза, он је и државни празник.

Прва прослава Дана жена у Србији је одржана 1914. године, а на службеном нивоу он је почео да се обиљежава у Социјалистичкој Југославији, послије 1945. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.