Дан словенске писмености – славимо Ћирила и Методија
Српска православна црква и вjерници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе. Установљен је у част солунске браће, твораца првог словенског писма – глагољице.
Браћа Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Старији Методије и његов брат Ћирило (прије монашења Константин), рођени су у Солуну у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године.
Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповиједају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.
Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дјело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике, пише РТС.
Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освјешћивање Словена у историји. Послије смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.
Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.
Од 2019. године 24. мај се у Србији обиљежава као државни празник – Дан словенске писмености и културе. Дан сјећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обиљежава се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Сјеверној Македонији.
Словенске језике дијелимо на три групе.
Источнословенска група - руски, украјински, белоруски
Западнословенска група - пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски
Јужнословенска група - српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски.
Како обичаји налажу, данас не би требало обављати кућне послове него све обавезе по кући оставити за други дан јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
Један од обичаја тиче се и ђака и студената, па каже да ако се данас посвете учењу, биће вриједни цијеле године односно и током наредне школске године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
