Дан када вјера и обичаји доносе исцјељење и благостање

Александар Невски је био велики руски кнез, син кнеза Јарослава, и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје. Иако је ријеч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују сви православни народи словенског поријекла. То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца.

Александар Невски био је правдољубив, жалостив, истински побожан и презирао је сујету свијета. Од ране младости био је вјерник, а ноћи је, како предање каже, најрадије проводио у молитви.

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви гдје је почивало тијело свеца, једне ноћи свијеће наводно саме од себе упалиле, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци“.

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све је то наводно видио човјек који брине о цркви и о томе обавијестио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот, и том приликом су болесници, прилазећи им с вјером, добили исцјељење.

Због тога се вјерује да свако ко има неког болесног или „слабог“ у породици, мора ујутру отићи у цркву, запалити свијећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.

Поред тога, у Србији се празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: „Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.