Да ли ће ратари имати очекивану зараду од пшенице
БАЊАЛУКА - За килограм најквалитетнијег зрна пшенице млинови у Српској ратарима дају око 0,40 КМ што је за неколико фенинга мање од цијене коју су домаћи пољопривредници прижељкивали због чега ће, како кажу и ове године, упркос високим приносима хљебног жита изостати очекивана зарада.
Жетва пшенице у Семберији, највећој житници Српске, окончана је прије седам дана и више од 80 одсто рода већ је у силосима локалних млинова који ратарима полако исплаћују новац за преузету робу.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача “Села Семберије” Бошко Радић каже за “Глас” да се цијена пшенице у Бијељини креће од 0,35 до 0,40 фенинга по килограму, у зависности од квалитета. Он је навео да су овогодишњи и приноси и квалитет пшенице знатно бољи него лани, али да ће и упркос томе покрити само основне трошкове.
- Пољопривредник који плаћа закуп земљишта не може бити задовољан том цијеном. Ресорно министарство је израчунало да на просјечан род уз понуђену цијену можемо доћи до зараде, али ако у ту калкулацију убацимо закуп који нас кошта од 400 до 1.000 КМ по хектару, јасно је да не можемо бити задовољни постигнутом цијеном пшенице - рекао је Радић.
Пољопривредно-производно предузеће “Јелена” из Козарске Дубице до сада је откупило око двије хиљаде тона пшенице и то по цијени од 0,33 до 0,41 КМ по килограму у зависности од квалитета.
Директор овог предузећа Марко Влајсевић каже да су у складиште примили више од четири хиљаде тона пшенице, чије је лагеровање бесплатно до 1. августа, након чега ће се наплаћивати 3,5 КМ плус ПДВ по тони.
- Имамо двије сорте - обична, односно сточна и побољшивач пшеница. За лошију се цијена креће од 0,33 до 0,36 КМ по килограму, односно уколико је хектолитар већи од 76, онда је цијена 0,36 КМ. За квалитетнију сорту цијена се креће од 0,37 до 0,41 КМ по килограму - навео је Влајсевић.
Он сматра да би пољопривредници требало да буду задовољни откупном цијеном, с обзиром да је ове године већа, као и просјечан принос хљебног жита.
- Откупна цијена је слична и у осталим крајевима Српске, али мало ко има побољшиваче, односно квалитетнију пшеницу која иде у млинску индустрију и коју више плаћамо - рекао је Влајсевић.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске Стојан Маринковић рекао је да ће разговарати са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС да се са добављачима већ сада уговоре сјемена која задовољавају потребе млинско-пекарског сектора, да би се у јесењу сјетву ушло са одређеном извјесношћу када је ријеч о квалитету.
- Пшеница је берзанска роба, наше тржиште је отворено и нажалост немамо ту заштиту домаће производње бар у вријеме жетве. Препуштени смо глобалном тржишту у којем смо изузетно мали - рекао је Маринковић.
Он је додао да сваке јесени улазе у сјетву пшенице знајући да ће у вријеме жетве имати проблем са откупном цијеном коју диктира берза и којом се руководе и домаћи млинари.
- Имајући у виду да су различити типови земљишта и агротехнике дале и различите приносе сигурно имамо парцела гдје је принос испод четири тоне који не може оправдати трошкове производње. Међутим, ако узмемо у обзир да је просјечан принос шест тона по хектару онда би то на цијену пшенице од 0,36 КМ по килограму и дало некакву добит - истакао је Маринковић.
ПОДСТИЦАЈИ
Како би производња била одржива ратари ће и ове године, баш као и претходних, добити значајну подршку од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Осим подстицаја од 580 КМ по хектару засијане површине, добијају и регресирани дизел, али и знатна средства за капиталне инвестиције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
