Цвијановић: Јулски устанак одраз борбе српског народа за голи опстанак
БАЊАЛУКА- Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је данас на обиљежавању 81 године од антифашистичког устанка у БиХ да је јулски устанак 1941. био одраз најсвјетлијих слободарских тежњи, али и борбе за голи опстанак српског народа којем је била угрожена биолошка егзистенција у границима НДХ.
Након што је положила вијенац на споменик палим Крајишницима у Другом свјетском рату на Бањ брду код Бањалуке, Цвијановићева је нагласила да се поносом сјећамо храбрих устаника и славне антифашистичке прошлости, на чијим се идеалима и вриједностима темељи и Република Српска.
-Јулски устанак 1941. био је одраз најсвјетлијих слободарских тежњи, али и борбе за голи опстанак српског народа којем је била угрожена биолошка егзистенција у границима НДХ. У околностима масовних ликвидација и стравичног геноцидног терора, борба за слободу била је уједно и одсудна битка за живот и опстанак - рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, управо зато ријеч слобода у српском језику има непроцјењиво значење, јер је њено одсуство, по правилу, подразумијевало масовна страдања и егзодусе.
-Па чак и онда када је цијена те слободе била стравично висока, нисмо калкулисали и чекали исход рата, већ смо од почетка храбро стајали на правој страни историје, насупрот мрачним идеологијама зла. И зато ћемо увијек са поносом истицати да припадамо народу који је имао два антифашистичка покрета отпора у окупираној Европи - нагласила је предсједник Републике Српске.
Она је истакла да је то огроман симболички и морални капитал српског народа који нико не може ни одузети, ни оспорити.
-Иронија је, а и срамота да нам данас лекције о погрешним и правим странама историје држе они који су најмање позвани да то чине или они који би нам ревидирали историјске уџбенике и мијењали школске програме. Наша опредијељеност је да градимо разумијевање и бољу будућност са свима с којима живимо - рекла је Цвијановићева.
Она је навела да то ни у ком случају не подразумијева спремност да се отворе врата грубом историјском ревизионизму, поготово не у нашим школама.
-Желимо слободу и бољи живот за генерације које долазе. Наша политика је политика мира. Борба за очување уставног капацитета Републике Српске је наше трајно опредјељење. Желимо добре односе са свим народима у БиХ, али се нећемо одрећи наших уставних права и наше имовине - истакла је Цвијановићева.
Она је указала и да се нећемо одрећи ни слободарских и антифашистичких традиција утканих у темеље Републике Српске, нити жртвовати слободу за било које лажно обећање или пријетњу, као што је нису жртвовали ни они којих се данас са поносом сјећамо.
Жељка Цвијановић поручила је данас да Српска, развијајући се и радећи на својој будућности, никада не смије заборавити да су њени темељи постављени на вриједностима и идеалима из Другог свјетског рата - слободе и права људи да живе у слободи, да је његују и чувају.
Цвијановићева је нагласила да је обавеза свих да се са пажњом и дужним поштовањем односе према онима који су тада дали животе и учествовали у Народноослободилачкој борби.
-Темељи те борбе су били све оно што нас је довело до слободе у којој и данас уживамо - рекла је Цвијановићева.
Томо Ландека, који је учествовао у борби против фашизма у Другом свјетском рату, рекао је да је слобода била главни циљ крајишких бораца који су се борили голоруки, али су били храбри и одани свом народу.
Предсједник бањалучког СУБНОР-а Владимир Ђуран подсјетио је да је управо на Бањ брду, гдје је било сједиште Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије (КПЈ) за БиХ, донесена одлука о дизању устанка, и то 26 дана прије одлуке Централног комитета КПЈ.
Предсједник СУБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић каже да Бањалука никада није изостала ни из једне слободарске битке и да данас обиљежава један од најсвјетлијих датума у историји овог краја.
Секретар београдског СУБНОР-а Весна Бојић Ровчанин оцијенила је да циљ антифашистичке борбе у Другом свјетском рату био да остану своји на своме, да буду слободни, у чему су и успјели.
Савјетник градоначелника Бањалуке Мирна Бањац рекла је да је велика и света жртва дата у прошлости, без које данас не би било ни нас и да је најмање што можемо да урадимо јесте да његујемо културу сјећања.
Српски устаници у Другом свјетском рату заузели су Дрвар и Грахово у борби коју су повели против усташа и њемачких окупатора. Напад на Дрвар је у вријеме постојања СФР Југославије прослављан као дан устанка народа БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
