Црква и вјерници данас славе Спасовдан, ево који су обичаји везани за овај дан.
БЕОГРАД - Српска православна црква и вјерници данас славе празник Вазнесења господњег, Спасовдан, којим се обиљежава 40. дан након Васкрса када се Исус Христ вазнио на небо.
Према хришћанском вјеровању, васкрсењем Христос је показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом.
Тог дана Христос им се поново јавио и рекао: "Идите по свему свијету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко повјерује и крсти се, биће спасен, а ко не повјерује биће осуђен".
Христос им је обећао Духа Утјешитеља и заповједио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима, и тако су могли пренијети Христову веру у свијет и тиме људе спасавати у вјери.
Одатле је потекао назив Спасовдан, један од 10 празника који је посвећен Исусу Христу и који се увијек слави у четвртак.
Према вјеровању, Христос је подигнутих руку благословио ученике, након чега се почео узносити на небо, чиме се, завршивши дјело спасења, вратио Богу на небесима.
Спасовдан је крсна слава града Београда, којом се чува спомен на дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом.
Такође, Спасовдан је слава Бањалуке, Невесиња, Источног Новог Сарајева, манастира Високи Дечани...
Колики је значај Спасовдана за српски народ, говори податак да је најстарији историјско-правни документ српске средњевековне државе Душанов законик обнародован баш на Спасовдан 1349. године.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.
Данас се не раде тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном вјеровању, може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести.
Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
