Чланови експертског тима посјетили Черкезовац, те исказали незадовољство

Предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић рекао је да је на стручном нивоу почео разговор о методологији анализа и постигнутим резултатима.

"Данас су чланови Експертског тима за геологију, хидрогеологију и геофизику расправљао на Черкезовцу о раду који је до сада урађен. Наши стручњаци су постављали питања тако да је састанак трајао три сата", рекао је Диздаревић новинарима у Новом Граду, по повратку из Хрватске.

Он је навео да резултати истраживања нису готови и да је договорено да се разговори наставе кад буду познати резултати.

"Исказано је незадовољство јер наши експерти нису присуствовали кад је то рађено. Одговор је био да су они радили по свим методологијама и да се прича наставља кад буду завршени резултати", објаснио је Диздаревић.

Он је додао да је било ријечу о методологији утврђивања нултог стања радиоактивности и да је речено да је урађено 4.500 узорака о чему се резултати сумирају.

"Наша страна је методологију прихватила и највјероватније по тој методологији ће бити рађена узорковања на БиХ страни", истакао је Диздаревић.

Диздаревић каже да је до сада, кад су у питању истраживања на простору БиХ, обезбијеђено 120.000 КМ од Министарства за животну средину и туризам Федерације БиХ, те да пројектни задатак не могу провести док не буду обезбијеђена средства.

Кад су у питању планирана средства за истраживања, Диздаревић каже да није сигуран да ће бити довољна.

Он је рекао да ће Хрватска у септембру званично обавијестити БиХ да је кренула са радовима на успостављању Центра за радиоактивни отпад.

"То ће бити званично институционално обавјештење. Све до сада рађено је након састанка у Загребу у јуну прошле године", рекао је Диздаревић и напоменуо да је у стручном дијелу подигнут ниво транспарентности.

Вјероватно ће, каже, добити резултате истраживања, а на експертима из БиХ је да их анализирају и дају своје мишљење.

Члан Експертског тима професор геологије Неђо Ђурић каже да су на Черкезовцу упознати са до сада проведеним активностима, те да су исказали незадовољство степеном истражености.

"Недостају истраживања. Двије трећине потенцијалног негативног утицаја односе се на територију БиХ. Ја сам питао да ми нађу примјер у свијету гдје се објекат ове врсте гради без сагласности друге државе", рекао је Ђурић.

Он је додао да нису учествовали у активностима, иако су тражили, те да је остало само да им вјерују. "Никад не прихватам да им нешто вјерујемо већ да покушамо да дођемо до података", каже Ђурић.

Геолог федералног Завода за геологију Наталија Самарџић сматра да је недовољан обухват на којем се проводе истраживања, наводећи да није обухваћена територија БиХ, али да су показали отвореност за сарадњу и да се усагласе методологије, као и да је настојала указати да се ради о неистраженом подручју.

Начелник Центра за заштиту од зрачења Института за јавно здравство Републике Српске Јелена Маринковић каже да су у Хрватској провели оно што је планирано у вези са утврђивањем нултог стања радиоактивности и да очекују анализу резултата мјерења са процјенама утицаја.

"Што се тиче мјерења, они су отворени за сарадњу тако да би иста методологија била примијењена и на страни БиХ како би се резултати могли поредити", каже она.

Предсједник Удружења "Грин тим" Нови Град Марио Црнковић каже да у протеклих седам мјесеци није било конкретних активности, нити су почела потребна истраживања.

"Драго нам је да данас чујемо да су направљени помаци о питању нетранспарентности Хрватске. Ово не мијења ствар. Хрватска је 20 година била нетранспарентна и шта год сад учинили, то неће промијенити ништа", рекао је Црнковић.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране Кршко складишти на Черкезовцу, у општини Двор на самој граници са БиХ. Чланови Експертског тима посјетили су Черкезовац и у септембру прошле године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.