Чекић мијењају дипломом
БАЊАЛУКА - Српска у посљедњих пет година запошљава све већи број доктора наука, магистара и кадра са дипломом факултета, а упућени поручују да је то јасан знак да домаће фирме напредују, али реални сектор, који се суочава са недостатком радника има проблем јер се све мање омладине школује за занате, док многи напуштају земљу.
То потврђују и подаци Републичког завода за статистику, према којима је лани у радном односу било 1.428 доктора наука, док је тај број 2017. године износио 1.398. Подаци показују да је лани било 2.850 запослених, 373 више него 2017. Број радника са високом стручном спремом лани је досегао 59.225, док је пет година раније износио 50.878.
С друге стране статистички подаци показују да је дошло до пада броја висококвалификованих, квалификованих и полуквалификованих особа. Тако је 2017. број квалификованих радника износио 30.833, док је лани спао на 27.779.
Међу области које запошљавају највише запослених спада прерађивачка индустрија, грађевинарство, трговина на велико и на мало, поправка моторних возила и мотоцикала, али и дјелатности здравствене заштите и социјалног рада.
Економиста Александар Љубоја наглашава за “Глас” да је добро што се повећава број високообразованих радника, али да је недостатак квалификоване радне снаге у реалном сектору тенденција у друштву која неминовно представља проблем.
Узрок тога је, како каже, чињеница да су та занимања слабије плаћена, али томе је допринио и велики број приватних високошколских установа.
- Чињеница је да се дио радно способне снаге са средњом стручном спремом, који би требало да ради у реалном сектору одлучује да не ради то за шта се школовао, већ се уписује на факултете, јер сматра да ће себи тако обезбиједити боље услове за живот - рекао је Љубоја.
Наглашава да су потребе привреде све веће, а квалификоване радне снаге је све мање.
- За реални сектор генерално влада мање интересовање, а чињеница је и да је, усљед ниских примања радника тих профила код нас, добар дио искусних мајстора отишао у иностранство, тражећи боље услове - закључује Љубоја те додаје да је неизбјежан одлив радне снаге, али и одлив мозгова.
Предсједник Уније удружења послодаваца Саша Тривић рекао је за “Глас Српске” да је евидентно да се скоро више нико не школује за ВКВ мајсторе.
- Разлог лежи у томе да се доста радника обучи за нешто, а нема диплому која прати то занимање. Разговарамо да на факултетима буду отворени “кратки студији”, гдје би се радници доквалификовали и стекли већа знања - рекао је Тривић.
Како каже, чињеница је да у привреди потребно све више стручне радне снаге.
- То што из године у годину имамо све више високообразованог кадра значи да фирме напредују, а то је и јасан знак и да се развија технологија, као и да не превладавају мануелни послови, што је добро - рекао је Тривић.
Начин живота
Александар Љубоја каже да су поједина занимања попут вуновлачарства или ременарства одумиру.
- Ниски приходи одвратили су људе од тих послова, али на то су утицали измјена начина живота и навика те већа индустријска, односно великосеријска производња - рекао Љубоја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
