Часни крст из Доње Градине постављен на гробљу српских логораша у Норвешкој
ТРОНДХАЈМ- На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине.
Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша “Логор смрти у Карашјоку” и “33 анђела”, који дуже од двије деценије живи у Норвешкој, подсјетио је да је овај крст освештан на Видовдан.
Он је напоменуо да је крст кренуо са највећег јасеновачког стратишта Доње Градине и цркве у Драксенићу гдје се десио страшан покољ Срба у Другом свјетском рату, на више хиљада километара дуг пут ка Норвешкој, да би коначно, послије 80 година, на прави начин обиљежио мјесто покоја српских страдалника.
Крст је у храму Светог Николаја у Ослу 2. јула дочекао велики број парохијана и амбасадор Србије Драган Петровић, а потом га је на такозваном “Руском острву”, некрополи руских избјеглица из 1917. године, освештао архимандрит Јоханес, настојатељ парохије Светог Николаја која је од 2018. године под јурисдикцијом Епархије британско-скандинавске Српске православне цркве.
-Не можемо очекивати да ће се неко други сећати наше историје, ако ми то не учинимо - рекао је Димовић за Радио “Слово љубве”.
Он је позвао све оне који и данас трагају за пострадалим прецима, али исто тако и истраживаче и све оне који желе да сазнају више о овом намјерно заборављеном дијелу српске страдалне историје, да се јаве путем електронске поште на адресу [email protected].
Димовић већ неколико година ради на откривању истине о српским страдалницима у Другом свјетском рату у бројним нацистичким логорима у Норвешкој.
Он је рекао да, након завршеног филма “Логор смрти у Карашјоку” тренутно ради на новом филму “33 анђела”, који говори о страдању више од 150 српске дјеце у нацистичким логорима у Норвешкој.
-Филм полако улази у завршну фазу. Сниман је на више локација, међу којима и у Републици Српској и то на позив потомака. Ту је и настала иницијатива да се Часни крст постави у Норвешкој. Крст је освештан на Видовдан, а кренуо је Доње Градине пут Норвешке, где је и стигао - додао је Димовић.
Он је подсјетио на причу Бране Гајића, потомка једног од страдалих Срба, који деценијама трагао за својим стрицем.
-Успели смо да пронађено гроб његовог стрица после толико година. Било је дирљиво када је Бране Гајић дошао клекнуо на гроб. Медији у Норвешкој су кренули да пишу о томе рекао је Димовић.
Он је додао да је филм “Логор смрти у Карашјоку” отворио једно ново поглавље и велико интересовање потомака српских страдалника у Норвешкој, те истакао значај да се чува култура сјећања.
-Не можемо очекивати да ће се други сећати наше историје, ако ми то не учинимо. Има још толико података и сведока о томе шта се догодило са логорашима у Норвешкој. У сарадњи са норвешким историчарима дошли смо до податка да су 97 одсто тих страдалих били Срби - рекао је Димић.
Он је подсјетио да постоји још гробаља српских страдалника у Норвешкој, гдје треба поставити православно обиљежје крст.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
