Чак 200.000 људи болује од неке малигне болести

Директор београдског Института за онкологију Даница Грујичић рекла је да се број онколошких пацијената сваке године повећава, тако да их је 2017. године било 157.000, а 2019. године 174.000. Она је истакла да је око 30 одсто пацијената, који су се касно јављали љекару због страха од короне, почињало лијечење у колицима, сједећи или лежећи, као и да се за већину није могло ништа урадити, осим да добију нешто да немају болове, да могу нешто да поједу, попију.

Грујичићева је нагласила да рак све више постаје болест са којом се дуже живи, да будућност онкологије нису радикалне операције већ лијек, који ће се пити као што се пије лијек за хипертензију. "Тумор ће да стоји и једног дана ће се можда изгубити или ће се пронаћи лијек, којим ће се истопити. То је некаква будућност", рекла је Грујичићева на скупу, организованом у склопу националне кампање за онколошке пацијенте под називом "Нема чекања".

Према њеним ријечима, на овом институту се дневно оперише 15 до 20 жена од карцинома дојке, а има доста и гинеколошких карцинома. Срамота је, каже, и да најтежи болесници морају да приватно плаћају прегледе, те најавила набавку апарата и запошљавање нових љекара. "Већ сам рекла свим колегама и пацијентима, а сада и јавно – пацијент који не може да закаже онда када треба, нека дође код мене, у кабинет директор Института, и биће му заказано", рекла је Грујичићева, која је указала на велики прилив болесника и другачије индикације.

Државни секретар Министарства здравља Србије Ференц Вицко указао је на пораст броја малигних обољења и у Србији и у свијету због начина живота, животног окружења, генетике, али је нагласио да се то може смањити превенцијом од 40 до 70 одсто. Он је рекао да се не може сагласити са процјеном да годишње у Срибји умре 30.000 онколошких пацијената, те додао да, према њему доступним подацима, тај број износи 17.000. Вицко је цитирао ријечи министра рада Србије Дарије Кисић Тепавчевић да ће до 2050. године сви људи старији од 65 година имати неку форму рака, што је застрашујуће. Указао је на слаб одзив грађана на скриниг, па је навео податак да се том позиву државе одазвало само 16 одсто жена. Доктор Даворин Радосављевић из Удружења медикалних онколога Србије каже да је рак панкреаса један од великих пет "убица" /међу којима су карцином плућа, дојке, дебелог цријева, панкреаса и гинеколошки тумори, прије свега јајника/, те да од тога болује веома много мушкараца, али је стопа умирања мања од других. "Онколошке болести су оне које ће, можда, у току овог века престићи чак и обољеле од кардиоваскуларних болести. Идеал је да малигне болести пређу у хроничне", рекао је Радосављевић.

Што се тиче нових лијекова против канцера, Радосављевић је рекао да ће значајни онколошки лијекови сигурно ући на листу за лијечење више типова тумора. Директор Клинике за пулмологију у Клиничком центру Србије Михаило Стјепановић је истакао да је рак плућа најчешћи и најсмртоноснији карцином у Србији и свијету, те навео да се због епидемије мање људи јављало љекарима или су се јављали тек у касним фазама болести, када су исцрпљене све могућности лијечења. Гастроенетеролог/онколог Ненад Мијалковић из Клиничког центра Србије је рекао да је у Србији присутна учесталост рака дебелог цријева на нивоу као и у Европи, али је проблем што је смртност већа и то углавном због касног откривања болести.

Оља Ћоровић из Форума пацијената Србије и Удружења "Пуним плућима" рекла је да у Србији од рака плућа више од 7.000 људи годишње оболи, а умре више од 5.000, док се на дневном нивоу дијагностикује по 19 људи сваки дан, 13 премине. Она је рекла да се сада очекује повећање броја обољелих онколошких пацијената, јер се претходне двије го

дине нису јављали на прегледе због страха од вируса короне, те да најчешће обољевају мушкарци изнад 50 година и то пушачи. Предсједник Форума пацијената Србије Марко Миловановић истакао је да је застрашујући податак да онколошки пацијенти од првог прегледа код доктора опште праксе па до почетка терапије некад чекају и до 200 дана, јер се много чека на тумор маркере, бронхоскопије, конзилијуме.

Стручњаци су на овом скупу истакли потребу да на упутима онколошки пацијената пише "приоритет" да не би чекали на ЦТ, тумор маркере, бронхоскопију, као и да је потребно дигитализовати онколошке конзилијуме и укључити и европске експерте ради боље стратегије лијечења, те омогућити већу доступност иновативних и генеричких лијекова.

Подржали су апеле онколошких пацијената за ефикаснијом превенцијом, лијечење дијагностиком и контролом малигних болести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.