Број пријава нежељеног дејства медикамената лани увећан пет пута

Иако пацијенти у БиХ имају обавезу да нежељена дејства пријаве свом љекару или фармацеуту, а они даље надлежним институцијама које су задужене за промет лијекова, ранијих година ријетко су се одлучивали на тај корак. Међутим, стручњаци тврде да је страх од вируса корона у великој мјери утицао на свијест пацијената па су тако љекарима пријављивали и потпуно очекивани бол на мјесту убода вакцине.

У Агенцији за лијекове истичу да су у првих шест мјесеци ове године запримили укупно 195 пријава на сумњу нежељеног дјеловања лијекова.

- У 2021. години тај број износио је 948, а разлог одступања од вишегодишњег просјека су пријаве нуспојава на “ковид 19” вакцине. Осим пријава на вакцину које су биле најбројније, лани су честе биле и оне на цитостатике, затим лијекове против болова и бактеријских инфекција - рекла је начелница Сектора за фармаковигиланцу и материовигиланцу у Агенцији за лијекове БиХ Азира Чајић.

Она је додала да је међу пристиглим пријавама било и оних које су се односиле на медикаменте намијењене за лијечење дјеце, и то највише на лијекове који садрже ибупрофен, те на вакцине из редовне имунизације.

- Подаци из БиХ не одступају од глобално пријављених и анализираних пријава у WHO-UMC бази података, чак су знатно испод просјека, а разлог је ниска свијест наших пацијената о важности пријављивања нуспојава - истакла је Чајићева и додала да лани није било повлачења лијекова са тржишта иницираних пријавама нуспојава.

Из агенције су раније истакли да је највећи број пријављених нуспојава на вакцине против “ковида” означен као “нису озбиљне”, а да су реакције биле очекиване, потврдили су и љекари за “Глас Српске”.

Епидемиолог у Дому здравља Приједор Милица Отковић каже да је ова здравствена установа лани пријавила два нежељена дејства на вакцину против короне.

- Радило се о отоку, црвенилу, болу у руци и након 72 сата од примања вакцине, што се донекле сматра неочекиваним. Све је заустављено кроз четири, пет дана, није било ништа озбиљно, али ми смо ипак пријавили - рекла је Отковићева и додала да годишње заприме једну до двије пријаве на вакцине из редовне вакцинације, углавном на БЦГ вакцину. 

Специјалиста породичне медицине из Бањалуке Милијана Станковић каже да су се након вакцинације против “ковида”, која је била масовна, код одређеног броја пацијената појавиле нуспојаве, али да се радило искључиво о стандардним, очекиваним реакцијама. 

- Најчешће су то били бол и оток на мјесту убода, грозница, те болови у мишићима и костима у периоду не дужем од 48 сати након примања вакцине. Тешких нежељених ефеката попут плућне емболије или, не дај боже, смрти није било, бар не у мом тиму - казала је Станковићева.

Она је навела да је страх грађана разлог већег броја пристиглих пријава.

- “Ковид 19” пратила је велика медијска пропаганда, људи су живјели у страху због разних негативних прича о вакцини, тако да су пријављивали све што им се чинило неуобичајено, иако су такве реакције својствене и код вакцине против грипа, али људи нису сумњичави јер та вакцина постоји годинама - појаснила је Станковићева.

Глобална база

Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ од априла 2019. године пуноправна је чланица WHO-UMC мреже националних центара за праћење нежељених ефеката у свијету, те једина има приступ базама за глобално пријављивање и праћење нежељених ефеката лијекова из БиХ.

- До сада је из БиХ у глобалну базу пријављено укупно 1.408 валидних пријава нежељених реакција на лијекове - навели су у агенцији. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.