Бразде дуже упркос недаћама

Сјетву би, ако то временски услови дозволе, повртари требало да почну крајем фебруара, док ратари који ће засијати кукуруз, пшеницу и друге културе планирају да изађу на њиве неколико дана касније.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић истакао је за “Глас Српске” да је производња раног расада у пластеницима и стакленицима увелико почела, док је само питање дана када ће ратари кренути са прихраном озимих усјева.

- Активности произвођача тренутно су усмјерене и на набавку сјемена, ђубрива и свега осталог што је потребно за сјетву, уз ишчекивање новог правилника о условима и начину остваривања подстицаја, када ће моћи да пријаве парцеле под озимим усјевима и поднесу захтјеве за регресирано гориво и остале бенефите који их сљедују - казао је Маринковић.

Додао је да би правилник требало да буде објављен чак и у наредној седмици, јер је све о том питању приведено крају.

Већина представника пољопривредника, који су имали прилику да изнесу приједлоге и сугестије, је задовољна предложеним правилником, због чега ће, истакао је он, доћи до благог раста сјетвених површина под уљарицама, прије свега сојом и сунцокретом.

- Што се тиче кукуруза и осталих јарих усјева, то су стандардне количине и ове године не вјерујем да ће се нешто значајно промијенити у односу на досадашње површине - рекао је Маринковић.

Према његовим ријечима, цијена минералних ђубрива тренутно је у благом паду, а очекивања су да ни сјеменски материјал неће бити скупљи него што је био прошле године.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже да је сјетва расада већ отпочела, а у току је и припрема земље за производњу паприке и краставца, док се сјеме кромпира, које је стигло, ставља у клијавост.

- С обзиром на то да је опредјељење самог ресорног министарства и свих удружења да се акценат стави на увећање производње, очекивања су да ће у знатној мјери бити увећања кад је у питању поврће - рекао је Илић.

Додао је да ове године имају повољније цијене минералних ђубрива док ће им, с друге стране, више новца требати за поједини сјеменски и садни материјал, али и нова средства за заштиту биља, која много више коштају.

- Све ћемо ми то на крају прегурати, само да нас послужи вријеме, да не буде непогода као прошле године, када нам је готово сва производња уништена због леда  и олује - истакао је Илић.

Лијепо вријеме измамило је и воћаре, који ових дана пуном паром раде у воћњацима.

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић казао је да се орезивање воћака приводи крају, те да им ови јануарски дани иду наруку.

- Резидба стабала је кренула још у новембру на неким воћним врстама и сортама. Са крушкама смо готово завршили, док пуно посла није остало ни око шљива. Добри су, такође, и услови за развој и заштиту биљака. Имамо доста ледених сати, што одговара да не крене вегетација - рекао је Дојчиновић.

Иако су у питању мање површине, у најави је и већа производња воћа, јер су, каже Дојчиновић, измијенили сортимент те ће бити рађено квалитетније.

Осигурање

Представници пољопривредника истакли су да је ове године акценат, између осталог, стављен и на осигурање производње, те су позвали све повртаре и ратаре да на вријеме то ураде имајући у виду да је невријеме током прошле године нанијело огромну штету, због чега су били у великом губитку. Право на средства за суфинансирање премије осигурања примарне пољопривредне производње прошле године имали су корисници подстицаја који се баве сточарском, воћарско-виноградарском те повртарском и ратарском производњом. Корисници су право на подстицајна средства остваривали на основу захтјева који подносе Агенцији за аграрна плаћања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.