Борис Пашалић за “Глас Српске”: Имамо довољно хране

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић, нагласивши да очекује уобичајен обим прољећне сјетве.

- Цијена НПК ђубрива 2008. године била је 2.100 КМ по тони, а и тада се уз веће трошкове сијало, тако да је прича о појави глади код нас неутемељена. Пољопривреда зависи од много фактора, то је производња под ведрим небом, суша, град, мраз, то су изазови на које не можемо утицати, али реаговаћемо кад год се појави проблем - рекао је Пашалић.

ГЛАС: Како оцјењујете стање у пољопривреди Српске?

ПАШАЛИЋ: Не можемо бити у потпуности задовољни, али је добро да нема смањења обима производње. Има осцилација, али најважнији сектори су стабилни. Производња млијека која је мотор развоја пољопривреде је стабилна, иако се смањује број произвођача. То је тренд који је немогуће зауставити. Не постоји мјера која некој баки и дједу може вратити младост. Проблем је и увоз великих количина пољопривредних производа и у том смислу није дошло до реакције органа на нивоу БиХ.

ГЛАС: Стиче се утисак да уз сва поскупљења домаћа производња представља најбоље рјешење, како не бисмо увозили баш све?

ПАШАЛИЋ: Јесте. То се најбоље видјело почетком пандемије вируса корона, када је заустављена размјена и робе и услуга и тада смо се питали имамо ли довољно хране. Српска има млијека, рибе, воћа и поврћа и више него што јој је потребно. Свињског меса и пшенице можемо да произведемо за 70 одсто наших потреба и када би се сва та храна задржала на нашем простору, имали бисмо свега довољно. Доста наше пшенице се продаје и у ФБиХ и морамо посматрати БиХ као јединствено тржиште. У ЕУ просјек пољопривредних површина је 0,3 хектара по глави становника, а код нас је близу 0,9 хектара. Имамо ресурсе да ширимо производњу.

ГЛАС: Осим редовних 75 милиона КМ за подстицај пољопривредници могу рачунати и на додатних десет. Колико ће те мјере помоћи да производња ипак буде рентабилна?

ПАШАЛИЋ: Пољопривредници улазе у прољећну сјетву са високим цијенама ђубрива и горива. Још од 2013. годишње издвајамо близу шест милиона марака за регресирани дизел. Када је ријеч о скупом ђубриву, обезбиједили смо додатни новац из Компензационог фонда и то сигурно није посљедња мјера Владе. Високу цијену репроматеријала прати и висока цијена житарица на тржишту, тако да највећи корисници минералних ђубрива, ратари, имају привилегију да су цијене њихових финалних производа високе. Када све сагледамо, производња пшенице и кукуруза је и даље рентабилна.

ГЛАС: Сматрате ли да би уз мјере подршке прољећна бразда ипак могла бити дужа?

ПАШАЛИЋ: Не сматрамо ми да ће наше мјере потпуно да надомјесте ово поскупљење и инфлацију, јер само кад гледамо минерално ђубриво цијену и количину, користимо око 70.000 тона. Разлика у цијени сада и на исти дан лани је више од 100 милиона марака. Нема земље која може да компензује тај износ, али чинимо све да створимо амбијент да се производња настави. Јесенас је посијано више пшенице од просјека, око 43.000 хектара, и осталих озимих култура је више и то је добро.

ГЛАС: Многи произвођачи су задовољни сваким фенингом који се издваја, међутим има и оних који кажу да је то само кап у мору.

ПАШАЛИЋ: Често чујем негодовања. Наше је да их саслушамо и да им помогнемо колико можемо.

ГЛАС: Какве резултате је лани остварило предузеће “Шуме Српске”, колико газдинстава је у плусу, а колико у минусу?

ПАШАЛИЋ: Ситуација у шумарству није добра и преузимам дио одговорности јер се то дешава у мом мандату. Проблем је у томе што предузеће годинама оствари око 92 одсто обима, јер немају своју механизацију, а то је губитак од око 20 милиона КМ. Извођачи радова који обављају већину тог посла немају довољно радника и имају стару механизацију. Због тога смо ове године креирали нове двије мјере. Суфинансираћемо набавку нове механизације, а средства од повећања цијене дрвних сортимената ћемо прелити извођачима, да би они повећали плате радницима да би покушали обезбиједити сјечу у 100 одсто обиму. Неколико газдинстава је пословало негативно, знаћемо прецизно до краја мјесеца колико и ту су кадровске промјене неминовне. Када смо лани у десетак газдинстава довели нове људе то је дало пуни ефекат, примјер је Теслић. Има и злоупотреба, неадекватног понашања, али проблеми нису настали преко ноћи па се не могу тако брзо ни ријешити. Осим тога превише је уплетена и политика у рад предузећа. Превише је запослених и донијели смо одлуку да сва запошљавања морају ићи уз сагласност Владе.

ГЛАС: Да ли је планирана реорганизација у предузећу “Шуме Српске”?

ПАШАЛИЋ: Нећемо реорганизовати предузеће у смислу функционисања, али дефинитивно морамо да се захвалимо неким руководиоцима.

Инвестиције

ГЛАС: Објављен је јавни позив за капиталне инвестиције у овој години. Колико су улагања у пољопривреду значајна?

ПАШАЛИЋ: Најбољи начин да произвођач постане конкурентан јесте да има нову опрему и боље услове за производњу. Јавни позив је отворен до 21. марта. Изненађени смо заинтересованошћу произвођача. Добављачи опреме кажу да имају много позива, некада се наручивало десетак трактора, сад више од 50. Сви који желе да инвестирају имаће подршку 30 односно 40 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.