Бојанић: Kолективни имунитет се стиче вакцинацијом
БАЊАЛУКА - Обухват вакцинације против морбила, веома заразне вирусне болести, далеко је од потребног за стварање колективног имунитета којим би се спријечиле епидемијске појава, речено је Срни у републичком Институту за јавно здравство.
Епидемиолог Јања Бојанић рекла је да обухват вакцинације првом дозом вакцине против морбила, рубеола и паротитиса је 62 одсто, а са другом 76 одсто, те да у наредном периоду, ако се не повећа тренд обухвата, постоје услови за епидемијску појаву ових болести.
Она је истакла да проценат популације мора бити вакцинисан посебно висок код морбила јер једна заражена особа може заразити у просјеку 12-18 других особа.
"Због тога, да би дошло до ефекта колективног имунитета, проценат обухвата вакцинацијом на морбиле мора бити око 95 одсто или већи, за велики кашаљ од 92 одсто до 94 одсто, дифтерија, рубеола, заушке и полио минимално 86 одсто и више", нагласила је Бојанићева.
Она је подсјетила да је вакцинација у Републици Српској обавезна против хепатитиса Б, туберкулозе, дифтерије, тетануса, пертусиса, полиомијелитиса, хемофилус инфлуенце тип б, те морбила, рубеоле и паротитиса, за дјецу и омладину одређеног узраста, као систематска имунизација.
Бојанићева је појаснила да се колективни имунитет јавља уколико је већи дио једне популације вакцинисан против неке инфективне болести која се онда не може лако пренијети са особе на особу, јер је већина људи заштићена и имуна на те болести.
Она је истакла да, уколико је у једној средини довољно људи вакцинисано против одређене болести, постиже се отпорност заједнице и на тај начин се од заразних болести у одређеној мјери штите и оне особе које због узраста или неких здравствених стања нису за вакцинацију.
Према њеним ријечима, проценат популације који мора бити вакцинисан да би се постигао овај ефекат варира од болести до болести, али мора бити висок.
"Постизање колективног имунитета путем вакцинације је бржи, сигурнији, ефикаснији и јефтинији начин контроле заразних болести од изолације обољелог и свих других мјера које треба спровести у случају појаве епидемије", указала је Бојанићева.
Она је навела да је анализом достављених података од здравствених установа које спроводе вакцинацију, у 2023. години, код већине вакцина уочено да је обухват вакцинације у првој години живота око 88 одсто и више, а у ревакцинацији 65 одсто, што није довољно за остваривање колективног имунитета.
Бојанићева је истакла да се уочава знатан пад обухвата у ревакцинацији петовалентном вакцином против дифтерије, тетануса и пертусиса, дјечје парализе и хемофилус Б инфекције.
Она је навела да се о значају вакцинације у Републици Српској, грађани информишу из више извора, док се стручне информације, кроз додатне едукације, спроводе са здравственим радницима путем медија.
Одржавају се предавања са родитељима у групама и појединачно, те на тај начин родитељи добијају информације и путем друштвенх мрежа, али је највећи број њих углавном неопредијељен.
"Ти родитељи се много лакше и брже одлуче за вакцинацију након разговора са својим педијатром или епидемиологом. Мањи број родитеља има антивакциналне ставове. Међутим, резултати и дање показују обухвате вакцинацијом недовољне за заштитни колективни имунтет", рекла је Бојанићева.
Обавезна систематска имунизација дјеце против туберкулозе обавља се по рођењу, прије отпуштања из породилишта здравствене установе, једном дозом БЦГ /Бациллус Цалметте–Гуéрин/ вакцине.
Дјеца рођена ван здравствене установе, односно дјеца која нису вакцинисана у породилишту, позивају се и вакцинишу у здравственој установи која врши систематску имунизацију што је раније могуће, до навршена два мјесеца живота.
Обавезну вакцинацију против хепатитиса Б која се обавља давањем три дозе вакцине за дјецу, и то прва доза у року од 24 часа након рођења, друга доза са мјесец дана и трећа са шест мјесеци.
Обавезна систематска имунизација дјеце и омладине против дифтерије, тетануса и пертусиса, дјечје парализе и хемофилус Б инфекције /петовалентна вакцина/ спроводи се код дјеце са навршена два мјесеца живота, давањем три дозе петовалентне вакцине. Препоручени размак између доза вакцине је шест седмица.
Прва ревакцинација петовалентном вакцином врши се са навршених 18 мјесеци живота, годину дана послије примљене треће дозе, друга ревакцинација се спроводи код дјеце узраста шест или седам година, односно приликом уписа у основну школу, док се трећа ревакцинација спроводи код дјеце узраста 14 година.
Обавезна систематска имунизација дјеце и омладине против морбила, рубеоле и паротитиса спроводи се код дјеце са навршених 12 мјесеци, једном дозом ове вакцине, а ревакцинација се спроводи код дјеце узраста шест или седам година, односно приликом уписа у основну школу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
