Бјелица: Брезјак у рату био уточиште за хрватске избјеглице

Он је истакао да су те године склопљена многобројна пријатељства између људи који су били у Брезјаку и грађана Соколца.

"Посебно је занимљиво да су хрватски цивили из Брезјака отишли даље у Србију, па онда у треће земље. Оно што се не зна јесте и да је из Србије те године константно стизала помоћ за Брезјак. Тада страни моћници нису причали о санкцијама Србији", нагласио је Бјелица, пишу "Вечерње новости".

Сукоб такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/, односно муслимана и Хрвата, започео је половином 1992. године, а ескалирао је почетком 1993. године.

Сукоб је значио бјежање из домова десетина хиљада људи који су живјели у општинама Вареш, Кисељак, Травник, Зеница и другим, а како су муслимани све више нападали тако је једини излаз за хрватски народ било повлачење према Сокоцу, који је контролисала Војска Републике Српске.

Бјелица каже да је 1993. године на хиљаде хрватских цивила бјежало пред налетом такозване Армије БиХ и спас су пронашли на локалитету Брезјак код Соколца.

"Мате Бобан, тадашњи вођа Хрвата у БиХ, замолио је председника Републике Српске Радована Караџића да гарантује сигурност хрватским цивила који су бјежали. Караџић је то прихватио и на локалитету Брезјак је направљен велики хуманитарни центар. Убрзо је почело да стиже на хиљаде цивила", рекао је Бјелица.

Он подсјећа да Хрвати јесу били већина, али је било и муслимана и један дио Срба, па је тако кроз Брезјак за неколико мјесеци прошло око 25.000 хрватских и муслиманских цивила.

Бјелица истиче да је општина Соколац одмах обавијестила УНХЦР, Црвени крст и све међународне организације да је у Брезјаку направљен хуманитарни центар.

"Руководство општине Соколац је по наредби предсједника Караџића прихватило и смјештало избјеглице. Нисмо гледали да ли су то Хрвати или муслимани. Обезбједили смо одмах воду и струју и полицију да чува Брезјак. Активирали смо и докторе из Дома здравља да буду на услузи људима који су стигли како би имали 24 часа здравствену помоћ", истакао је Бјелица.

Он истиче да су по доласку Црвеног крста и других међународних организација у Брезјак допремљени су шатори, градили су се објекти.

"Тај хумани однос Сокочана никада неће бити заборављен од људи који су били у Брезјаку тих мјесеци. У пружање помоћи, поред општине Соколац, укључила се и црква и тадашњи митрополит Николај који је црквеним везама обезбеђивао велике количине хране и средстава за хигијену", присјећа се Бјелица.

Сукоб Хрвата и муслимана у рату у БиХ је започео у другој половини 1992. године и трајао је до почетка 1994 године. Сукоб је окончан потписивањем Вашингтонског споразума у фебруару 1994. године када је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман добио ултиматум од Америке да хрватска војска прекине са ратним активностима у БиХ или ће добити санкције.

Туђман је пристао и муслимани и Хрвати су престали са сукобима. То је значило да су заједно кренули против српског народа и Војске Републике Српске.

Ово се обистинило 1995. године када су тзв. Армија БиХ, ХВО и регуларна Војска Хрватске напали положаје Војске Републике Српске у 13 западнокрајишких општина.

Уз помоћ НАТО хрватско-муслинске снаге су у агресији на српске положаје побили више од 1.600 цивила и протјерали више од 120.000 Срба са вјековних огњишта

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.