УКЦ: Примијењена биoлошка терапија за дјецу обољелу од астме

srna
Foto: arhiva

БАЊАЛУКА - У Одјељењу пулмологије са алергологијом Клинике за дјечије болести Универзитетског клиничког центра /УКЦ/ први пут је примијењена биолошка терапија омализумаба у лијечењу најтежих облика астме.

Овај начин знатно олакшава лијечење најмлађих пацијената, а УКЦ је једина здравствена установа у БиХ у којој је примјењена биолошка терапија у лијечењу астме код најмлађих пацијената.

Омализумаб, тврде у УКЦ-у, представља једини значајни напредак у терапији тешке алергијске астме у посљедњих 30 година.

Овај лијек, захваљујући својим протупалним својствима смањује учесталост погоршања, потребу за примјеном кортикостероида и значајно побољшава квалитет живота обољелих.

Из УКЦ-а подсјећају да је астма најчешћа хронична болест код дјеце, те да најтежи облици алергије почињу у прве три године живота, односно у најосјетљивијем добу.

Епидемиолошки подаци указују на пораст преваленције астме, алергијског ринитиса, алергијског ринокоњунктивитиса и атопијског дерматитиса у људи и дјеце широм свијета током посљедњих деценија.

Тренутно у свијету има 385 милиона обољелих од астме, а сматра се да ће до краја 2025. године тај број порасти за 100 милиона.

Доказано је да је 2016. године чак 3,5 милиона дјеце доживјело тежак напад астме што је захтијевало хоспитални третман, наводе у УКЦ-у.

Пулмолог Клинике за дјечије болести Оливера ЛЈубоја навела је да су познавање посебности астме код дјеце, правовремено дијагностиковање и лијечење важан предуслов за раст и развој дјетета.

"Када се правовремено лијечи, астма је само дјелић живота дјетета који га не спутава нити ограничава његов развој. Морам истаћи да смо уз пуну подршку руководства УКЦ-а и донације фармацеутске компаније први пут примјенили терапију омализумаба у нади да ћемо и у будућности имати могућност њене примјене на што већем броју пацијената", навела је ЛЈубоја.

ЛЈубоја је истакла да омализумаб доказано смањује број егзацербација, посебно оних које захтијевају хитну интервенцију, као и употребу свих осталих лијекова за астму, првенствено оралних кортикостероида, што води до значајног смањења потрошње у здравству.

"Од изузетног је значаја напоменути да орални кортикостероиди у употреби дужој од 14 дана утичу на хипоталамо-хипофизно-адреналну осовину, ради чега су могуће значајне нуспојаве, као што је успоравање раста код дјеце, шећерна болест, артеријска хипертензија, остеопороза, глауком, катаракта и друго", рекла је Љубоја.

Из УКЦ-а су појаснили да је омализумаб изузетно важна, неопходна терапија за пацијенте с тешком астмом, код којих се не може постићи добра контрола астме примјеном комбиноване терапије инхалационог кортикостероида и дугодјелујућег бета 2 агониста у високим дозама.

Ова група болесника има могућност да користи дуготрајно оралне кортикостероиде или омализумаб.

"За омализумаб не постоји алтернативна терапија. Он се примјењује у субкутаним ињекцијама једном или два пута мјесечно, зависно о висини укупног имуноглобулина Е болесника с астмом и његове тјелесне тежине", напомињу у УКЦ-у.

Како су навели, омализумаб је дјелотворан додатак конвенционалној терапији тешке алергијске астме и представља иновативну и ефикасну стратегију за постизање контроле болести која је изостала и поред до тада примјењиване, оптимизоване терапије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана