БиХ није заинтересована за уврштавање споменика на УНЕСЦО листу
САРАЈЕВО – Власти у Босни у Херцеговини потпуно су гурнули у запећак малобројне културно историјске споменике који су своје мјесто нашли на УНЕСЦО-вој листи, али не и у плановима да се искористе њихови потенцијале.
На овој листи, на коју се сви у свијету гурају да уђу и упишу своја добра, БиХ је до сада уписала само мањи број споменика, попут подручја Старог моста старог града Мостара, моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, као и стећке – средњевјековне надгробне споменике на 20 локалитета, уз још осам у Србији, Црној Гори и Хрватској.
Према ријечима саговорника KАПИТАЛ-а, БиХ је веома богата бројним културно – историјским споменицима који заслужују мјесто на тој листи, али се власти око њих уопште не труде.
То се, прије свега, односи на околну инфраструктуру и недостатак додатних туристичких садржаја који би помогли да се ови потенцијали максимално искористе.
Ко заслужује мјесто на листи
У удружењу за едукацију, развој, промоцију умјетности и очување културне баштине „АРТИС“ из Сарајева сматрају да би надлежни требало да уложе више и повећају број добара на листи УНЕСЦО јер је, БиХ земља богата нематеријалном и материјалном културном баштином.
„Због нашег политичког уређења и спорог државног система данас је наша баштина сведена на малобројне споменике, што је заиста лоша слика БиХ у свијету. Строги критеријуми који се траже приликом уврштавања, такође успоравају процес. Локалне власти би требало да буду проактивне у вези испуњавања услова и да заједно са вишим нивоима власти покушају испунити тражене услове“, навео је за ЦАПИТАЛ предсједник овог удружења Намир Чомага.
Када су у питању локације које се тренутно налазе на листи УНЕСЦО-а Чомага каже да је Стари мост у Мостару у прилично добром стању и то захваљујући обнови која је урађена прије 20 година.
„Што се тиче моста Мехмед-паше Соколовића на њему је урађена рестаурација од стране ТИКА-е прије пар година. Нажалост, пратећа инфраструктура и садржаји који би требало да прати овакве монументалне споменике нису на нивоу и на тим стварима морамо у будућности радити“, закључио је он.
Иако малобројне, УНЕСЦО-ве локације представљају прави мамци за туристе који посјетама пуне буџете локалних заједница у којима се налазе, то не препознају сви који би требали.
Једна од таквих локација је и Вишеград у којем се налази мост Мехмед-паше Соколовића, чији га грађани сматрају срцем ове локалне заједнице.
Ипак, мисле да мост као такав није довољан да се искористи његов пуни потенцијал и да привуку туристе на дуже вријеме него што је једнодневни излет.
Сматрају да би било добро да се уз „Андрићград“, удаљен неколико стотина метара уз мост, додају и други садржаји који би их задржали у овом граду.
Као примјер наводе кућу у којој је дјетињство провео нобеловац Иво Андрић, те да би се могло уредити и купалиште на предивној Дрини.
Да је Вишеград углавном транзитна дестинација признају и надлежни, али кажи и да је уврштавање на УНЕСЦО-ву листу донијело позитивне ефекте јер су страни оператери озбиљније почели да организују доласке страних група туриста у ову локалну заједницу.
„Ми смо углавном још увијек транзитна дестинација, али имамо амбиције да повећамо број ноћења. Лани смо имали 50.000 ноћења и циљ је да се тај број повећа“, навео је за KАПИТАЛ в.д. директор Туристичке организације Вишеград Бранислав Андрић.
Каже да је Вишеградска ћуприја незаобилазна тачка за посјете туриста у овој локалној заједници.
„Мост је симбол Вишеграда и свим посјетиоцима прва асоцијација на Вишеград, тако да је то један од главних разлога за долазак туриста. Посебно су интересантне азијске групе из Јапана, Кине те Кореје које имају тематске обиласке по државама на Балкану и обилазе дестинације на којима се налазе споменици на листи УНЕСЦО-а“, прецизирао је Андрић
Истиче да је доста урађено и на очувању моста који је симбол, али и ресурс Вишеграда.
„Прије шест или седам година санирани су стубови, реконструисан је плочник и урађени још неки естетски захвати како би се мосту вратио оригинални изглед. То је био озбиљан пројекат иза којег је стала Влада Турске односно њихова агенција за развој ТИКА која у многим мјестима у БиХ обнављала споменике из периода Отоманског царства“, објаснио је он и додао да поред тога општина има план управљања мостом.
У Заводу за заштиту споменика на листи УНЕСЦО-а, при Министарству културе и спорта ФБиХ кажу да осим добара која су већ на листи УНЕСЦО-а, БиХ има и такозвану тентативну листу.
У питању је листа добара које земља може номиновати у наредном периоду, односно представља инвентар добара која се налазе на територији државе, а она их сматра погодним за упис на Попис свјетске баштине УНЕСЦО-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
